Šta i da sutra napravimo near-speed-of-light-capable-interstellar-travel-ship? Pa šta ako svi možemo da se vozimo gde hoćemo i kako hoćemo po svemiru? Neće nam se tamo negde vanzemaljci obradovati kada im dovatimo rame i zalijemo ga suzama našeg skoro pa beskrajno patetičnog očaja. Right, samo im to još fali.
Da se razumemo, sve “veliko” što smo kao civilizacija napravili (da je bar na nekoj kosmičkoj skali vidljivo) refleksija je našeg bednog očaja:
– prvo smo zapalili vatru da nam kurac izgleda veći a pička pristupačnija (ovo nije baš nešto pomoglo, više smo zadimili nego što smo se jebali. još smo i počeli da jedemo više suhomesnatih proizvoda nego što nam doktor savetuje.)
– kada je vrag odneo šalu zašrafili smo sijalice gde god smo stigli a najviše tamo gde najmanje treba – u svoje kuće i spavaće sobe, šatro da se bolje vidimo, “da poboljšamo kvalitet života”. završili smo sa siromašnim noćnim nebom. generacije i generacije novih gradskih ljudi se lože da su bitni u ovom svemiru jer očigledno tamo negde iznad nas nema ništa. LOL
– očigledno ni to nije pomoglo onome čemu smo se nadali pa smo prepleli planetu kablovima i radio signalima kako bi i najveći bednici među nama došli do nekog jebanja (moram da priznam da je ovo bilo vizionarski, prvi oblici outside-of-the-cock-thinking mehanizma. kao ono mreža, ludnica, kreativa, ideje, komunikacija, tv program na klik, kolaboracija preko meže, porodični skype, lake i brze vesti na klik… međutim mastermind je ipak anticipirao fakin sex. genijalno! bravo majstore!)
– u tom nekom periodu crtali smo sebe gole na zlatne pionirske svemirske tablice sve sa snimcima i putokazima ka nama. kao da se nekome tamo jebe za naše našu prirodu i društvo, a posebno se vanzemaljcu jebe za naše sise i kurčeve da ih gleda dok sluša rikanje nilskog konja sa zlatne ploče…
– saaad, kako bi osigurali taj fakin sex zapatili smo mreže satelita na niskoj i visokoj Zemljinoj orbiti (još malo outside-of-the-cock-thinking, take two. redudantnost jebačine, ovaj.. globalnog komunikacionog sistema)
– za slučaj da nas partner “vara” – nema frke, taj deo porkiva mala evolucija GPS ekosistema iznad naših glava
– kako je u ovom trenutku već svakome od nas otvoren 24/7 Internet sex šalter, na red je došlo fotkanje i snimanje za share&like
– ni to nam nije bilo dovoljno, izgleda da se taj naš život u izobilju seksa i potpunog zadovoljstva nije video na dovoljno kul način… _problem_ smo morali da rešimo kako znamo i umemo! sledeći logičan korak – besomučno slanje fotoaparata i kamera u nisku Zemljinu orbitu da se iz najcool perspektive gledamo (opet: sebe, se) i uživamo u “širini” i “otvorenosti” našeg uma. vau. groovie.
– i sada kada smo konačno omastili pičke i kurčeve svet nam je konačno dobio onu dimenziju koja je taaako dugo nedostajala – slike opuštene jebačine iz geostacionarne orbite. eto, valjda nešto znači to što imamo “moć” da slikamo kurac u pički sa 20 000km a da se sve lepo vidi.
– mali korak za čovekov kurac ali veliki za čovečanstvo
. . .
– tako prođe malo vremena, pa nam više kao nije bitno. kuliramo. kao ćutimo. učimo komplikovane nauke. borimo se protiv diskriminacije, protiv narušavanja privatnosti, za jednakost, zdravlje… klikćemo celim svojim srcem za hektolitre čiste vode deci bez hrane rođenoj sa HIV virusom… nekako izvučemo taj svoj dan i budemo korisni za svet ceo i nas same.
– onaj pun osećaj: posao, keš, gejming, jebanje, drogiranje, putovanje, čista voda bolesnoj deci, meditacija, joga, brazilska depilacija, lizanje dupeta, cigarete sa novim filterom za zdravija pluća. raj. svaki novi dan imam za zrno veću popularnost na Mreži.
– kurčevi ljudski skoro pa do kolena – Internet powered cocks. nečiji bi deda bio ponosan na svoga Internet unuka danas. familija ponosna, naravno. unuk jebač ne skida se sa pičke, a unuka čestita i pristojna “žena” bez kurca tera kako zna i ume eto već 25 godina. sve kako valja i kako Bog zapoveda.
– prođe još malo vremena pa se onda eto malo snimamo opet… sa Marsa na primer. ono, boli nas kurac. čak se i ne hvalimo jedni drugima po magazinima da je to neki civilizacijski iskorak. te pare mesto da ih bacimo na NYT full page ad, nacrtamo kurčinu u pesku na Marsu. pičimo dalje u drugi tab, muvamo pičke kurcem sa Marsa. još jedno povaljivanje. hvala NASA.
– ovde negde već Voyager iznosi zbirku naše patetike iz Heliosfere brzinom od 70000km/h. da možemo slikali bi se sa tom kurčinom od brzine.
– u međuvremenu nam je omiljeni bend izdao novi album. ono, mnogo nam znači. duboko. ali jebi ga, ne može da se sluša ni na Marsu ni na Voyageru. copyright. “intelektualna svojina” jebi ga. ne može ni ovde na Zemlji na ulici al’ smo toliko jaki fanovi da nam se jebe iako nas uhapse zbog inteligentnog downloada i ilegalnog slušanja ilegalnih ideja na ilegalnim uređajima u ilegalnim šetnjama – bitna je ideja za koju se živi, ne? neka nas lema milicija! mi stojimo za slobodu i umetnost. prkosno i nepokolebljivo. hrabro. kuća – poso – download – jebanje – protest – slikanje – share – popularnost – odgovornost – produktivnost – otvorenost – pamet – vizija – budućnost – deca – hipermarket – kontra – zadovoljstvo – investicija za budućnost > punk reinvented. smisao.
– sve može
– roditelji konačno zadovoljni. mogu sutra da umru, tu su unučići. nema veze što su “pankeri” sa NIKE štramplama, bar su unučići – direktna krvna loza. kolika god da su govna u najavi kad se rastrče okolo u kravatama sa “ilegalnim” downloadom u ušima.
. . .
Mogu da zamislim kakvu kaznu ovi naši imaju za vanzemaljce koji po svemiru rasturaju našu _i samo našu_ Zemaljsku “intelektualnu svojinu”.
Šta ako su vanzemaljci teški sado-mazo likovi? A verovatno jesu. Da nisu sado-mazo javili bi se već nekako za neku kafu, bleju, nešto… Ovako, neće da gube vreme sa mlakonjama na dve noge i kurcem zanemarljive dužine u odnosu na te iste noge. Bar da su cimnuli ove naše ludake ovde što ćute i čudno gledaju dole u pod. Oni su bar sado-mazo likovi. Znam, kurčevima kidaju kablove iz telefonskih štekera, kablom za peglu izvrću sebi zglobove, letvama čupaju sebi bradavice kako stignu a starim CD-ovima režu sebi kožu sa muda i pičke. Ono… žao mi je što i takve kul ljude vanzemaljci ignorišu. Nepravda.
–
A šta ako vanzemaljci već rasturaju one kopirajtovane snimke sa Voyager-a po svermiru bez da su platili USA licencu?!
Kapiram da ih naše “ljudske” kazne za pirateriju neće naučiti pameti ako ih FBI provali… Šta ako ih ovi naši bilmezi navataju a te kazne ih napale?! Auuu, tek onda smo najebali. Posle te jebačine tek sledi teško plakanje i očaj.
U tom slučjau, sve nas čeka ista sudbina: “biblijski potop” – vanzemaljski kurac. Tako to obično biva onome što se guzi, jebi ga. Zamislite našu civilizaciju, kulturu, pesme, slike, filmove, knjige posle jebačke omni-invazije kosmičkih kurčeva! Zamislite taj post-cockaliptic notion. Da se razumemo, biće teško. Biće zajebano. Svima će nam nedostajati to kosmičko jebanje/silovanje. Kome ne bi?!
Biće pomešanih osećanja što se kaže. Posle cockalipse svakodnevno će nas iz najdubljih snova, iz najtežeg bežanja buditi nemoguća želja, zavuek nedostižna kosmička kurčina! Svaki dan ćemo iznova i iznova umirati, bežati, buditi se, želeti ga beskrajno… Na kraju dana ćemo tonuti u snove sa još više istih ali svaki dan malo više udaljenih želja od nas… Pobediće nas kosmičko nedostajanje. Iz pogleda će nam se prosipati očaj gorko žedne strasti za tim zauvek otišlim vanzemaljskim kurcem.
Ovo vrlo verovatno može da bude kraj naše civilizacije:( Jbt, hajmo realno – ko će koga da jebe posle te kosmičke omni-jebačine. Sve i da neki naš mudonja izvadi taj ljudski kurac na Sunce, posle tog vađenja ga čeka samo onaj neopisivo težak osećaj poraženosti i mlitave impotencije. Koliko god da mu je crn, koliko god da mu je do kolena, koliko god da je čvrst i gusto punjen bojevom municijom – može samo da ga nabije sebi u bulju.
blaeks.wordpress.com 
Pingback: Majke | Toilet Intellectual