Etički Ispravno Odgajano

Ulazim u jako finu i veliku kuću. Živu skroz, od drveta ali ne u šumi nego na obodu malog gradića. Čuje se Vivaldi, šure neke violine samo se prosipa i ubrzava ludilo kroz prozore kako se približavam. Sve je potpuno okupano u muzici i svetlu. Nema reči, svi smo u gustom gelu muzike kroz koji jedino prolaze svetolst, mi, i mezetluk neki – al’ do jaja nešto fensi. Ma sve je šmekerica. Gledamo se i postojimo. Svi nosimo odela, ali nekako ne izgledamo svi isto.

Taj jedan kojem prilazim sam ja. Pitam ga:
– Kako izgledaš tako zdravo i mlado?
Ni muzike ni svetla više nema, meze pojedeno odavno – ostao je samo on sa svojim budućim odgovorom koji se upravo (dok sam ovo ispričao/napisao) transportovao iz frontalnog korteksa u centar za govor. Da, da to je ta scena sada gde je sve modro. Pada kiša pozadi, sve se pretvara oštre jake (jake – kao mišići jake) linije, on emituje samo sirovu nekontrolisanu snagu i prezir. Pa kaže:
– Uradio sam zimus intravenoznu stem cell seansu na Alpima. Sve moje ćelije su osvežene, jedan od prvih sam pod ovim tretmanom i zato je termin “osvežene”, vrlo verovatno ćemo kroz vreme dokazati da su “podmlađene”. Ne znam koliko je dece “koštala” ova terapija zato što se sada ta potrošena deca proizvode na etički ispravan način i više nije bitno. Bar ne kao nekada gde su svi cepidlačili i gnjavili sa time da li je potrošeno jedno i lično dete ili pedeset siročadi iz zajedničke banke.
Advertisements

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s