Progres

(Naj)slabije/drugačije smo uvek ostavljali za sobom u prasini kao govna. Niko se ne pita kako uspevamo da napravimo ovako sulud progres za ovako kratko vreme? Jednostavno je – deo populacije koji ne moze da isprati taj najgeneralniji smer/trend/ritam/ideje biva bukvalno _ZABORAVLJEN_. Genocid u odnosu na ovo dođe kao milovanje deteta po kosi. Advertisements

pakao, kuvanje, otrov, krv i silovanje

Pre par nedelja sa drugarima pričam kako je (nekako uvek živahnom) Hrvatskom ustaštvu baš ovaj “pobesneli” kapitalizam jedina normalna kontra, koliko god da bizarno zvuči. Što se tice Srbije, reklo bi se da smo otišli iza ove naše ludačke ksenofobije (sve sa “plodovima” koje ksenofobija odavno do_nosi) gde nas isto (gle čuda!) “pobesneli” kapitalizam kako-tako […]

polako, polako ima vremena. ajmo na rate, evo prva.

feministkinje, feministi, levicari i levicarke, intelektualci i svi ostali status (as in hijerarhija i vanity) diskriminatori sa tom samo-nanetom autoimunom bolesti, cujte i pocujte!! svo to vase kenjanje na moj nastup u odbrani mog integriteta i identiteta, sa svim tim elementima vase pederske jednostrane stigmatizacije mene u funkciji odbrane vaseg straha i Soroshevicjevskog NGO priliva […]

Oda (slavenskoj) porodici

Jebote kakav li je osećaj kada krajem oktobra ranom zorom sa drugarima sletiš na kazahstansku ravnicu posle više od četiri meseci rada i života u/na (kako ovo lingvisti?) niskoj zemljinoj orbiti… Kapiram da jedini (mikro privremeni) smor može da bude to što ima toliko medija i “groupie” osoba okolo da ti prosto zaklanjaju pogled na […]