Jebote kakav li je osećaj kada krajem oktobra ranom zorom sa drugarima sletiš na kazahstansku ravnicu posle više od četiri meseci rada i života u/na (kako ovo lingvisti?) niskoj zemljinoj orbiti… Kapiram da jedini (mikro privremeni) smor može da bude to što ima toliko medija i “groupie” osoba okolo da ti prosto zaklanjaju pogled na […]