Oda (slavenskoj) porodici

Jebote kakav li je osećaj kada krajem oktobra ranom zorom sa drugarima sletiš na kazahstansku ravnicu posle više od četiri meseci rada i života u/na (kako ovo lingvisti?) niskoj zemljinoj orbiti… Kapiram da jedini (mikro privremeni) smor može da bude to što ima toliko medija i “groupie” osoba okolo da ti prosto zaklanjaju pogled na […]

Moje pismo tebi. Meni. Svima…

Prvi i najbitniji utisak: stravaaaa! ukacila je najbitniju stvar! A ta stvar je “duboka osecanja”. Mislim da svi imamo urodjen taj najdublji strah od najjacih stvari. Kao na primer to dublje emotivno vezivanje je jedna od najjacih stvari koje mozemo da iskusimo u svom zivotu. To uglavnom podrazumeva u isto vreme potencijal i za najbolje […]

Jato

Jutros sam (opet!) sanjao “Po šumama i gorama“, i plakao od sreće što je postojalo to jedinstvo, rešenost. Te vrednosti. Tu i tamo neki smisao. Ovih dana se palim da opet dovedem sebe u stanje gde sanjam letenje. Da opet letim. Ali da ovaj put u jatu! Vraćam se tako sa posla, hodam. Obično kada […]