Za Bora

evo isečak iz knjige koju pišem (i koju će nadam da će CIA/BIA objaviti da ne moram ja da se cimam) od kako sam se penzionisao:
“! nego da se iskobeljamo iz ovog potpuno pogrešnog puta. mislim da si na pogrešnom putu da ti oslobađaš druge ljude (u bilo kom smislu), to je invanzivno, diskriminatorski i rasistički.

svako može samo sam sebe da oslobodi i to je jedini način. matriks (The Matrix, 1999.) je holivudska sraćka da izloži hakere da imaju moć, i što je gore od svega da ih izloži da imaju legitimno pravo da spasavaju svet (ujedno je projekat “haker”/”hakeri” CIA projekat) dok u stvari samo rade za CIA.”

ok, u realnosti je sve još pet puta komplikovanije i opasnije. ovo gore je samo jedna benigna meta-fikcija.

evo sad kad razmislim, koliko je meni godina trebalo. davjes? i kako posle roditelji da odbrane sopstvenu decu od holivudskog ispiranja mozga. ja još imam sreće da imam porodicu koja mi se našla kada mi je bilo najteže.

šta će da radi danas jadnik koji živi sam sa majkom bez oca (jer porodica nije kul, žene su u porodici robinje koje muškarci siluju i vezuju za radijator da im rađaju decu), odmah prikopčan na “Internet” i TV i odmah navučen na šećere, holivudska govna i “samoopredeljenje”/individualnost. ništa pametno – zato što je do 14. godine već vojnik mračne USA zombi vojske demona koji šire samoću/usamljenost/rasizam/silovanja/fašizam kroz naravno prethodno legalizovan mehanizam “demokratije”.

pogledajte kod kuće ili u komšiluku, ima ih svuda. verovatno već imate jednog demona u svom krevetu/krevecu/dvorištu … up da, demoni ne žive u dvorištu tamo nema američkih droga. pogledajte pored TV-a (tamo ih ima najviše), tableta ili kompjutera tamo žive, grče se i ostavljaju svoju dušu i poslednje atome svoje životne plodne energije okupatorima svih preostalih slobodnih dečijih duša.

—

drugim rečima: USA je uspela da dođe do skoro svakog nezrelog deteta (u svetu) preko TV-a a sada sa spaljivanjem Net Neutralnosti i preko Interneta sa svojim teško zaraznim imperijalističkim sranjima.

kraj 20. i početak 21. veka sa relativno slobodnim (čitaj: mladim) Internetom su izrodili (više kraj 20.) jedinstvene borce za slobodu čiji je opseg uspeo da prevaziđe i njihove sopstvene slepe tačke.

danas smo svi svedoci naglog urušavanja

ne postoji “odabrani”, ne postoji “taj posebni”, “Neo” je imperijalistička asimilatorska sraćka.

I posle zašto ne Holivud i USA kultura. Toksično je, opasno je i uništava nas.

Ovo isto važi i za šećer (da, sugar, ugljeni hidrati) i monstruozan mehanizam pokazivanja ljubavi šećerom/tortama/kolačima/čokoladom.

Došli smo dotle da kada detetu doneseš i pokloniš kajsiju ili breskvu da te dete (zajedno sa roditeljima kojima je ispran mozak) gleda kao na nekog neobrazovanog un-cool seljaka koji je zapravo budala i nudi detetu smrdljivo govno od kojed će da umre i da se usmrdi. A kad mu pružiš kajsiju da uzme ono zatvori oči i razdere se “MAMA JA VOLIM KOKAKOLUUUUU!!!! MAMA DONESI MI KOKAKOLUUUU!!!!”. I mama mu donese kokakolu. Mama mu donese lično i personalno: dijabetes, nervozu, individualizam, samoopredeljenje, rak, impotenciju, mržnju, samoću i na kraju tešku tešku smrt u mraku smrada samoće.

Atata stigmatizovani seljak divljak prognan iz “kulturnog” društva živi osamljen sa zemljom, vodom, suncem i vazduhom.

Bor, nisi sam. Koljemo iste demone tame. Svako svojomm igrom.
Tvoj, “nezreli” tata-dete.