Skini mu se!

Ušla mama sa dečakom u autobus.
Dečak neki mali, sladak i kockast Kao sa neke reklame za zimske jaknice i pantalonice sa severa.

Mali izgleda nemiran i živahan, skroz zdrav. Oko sedam godina.
Seli su na sedište pored mene. Mama, žena koju mi je došlo da pitam da li mu je mama uopšte, nije prestajala da mu sere i pita ga “Zašto?!” beskonačno u krug. Kao da su zamenili uloge, samo što je ova žena mrzela malog. “Zašto si..” uradio ovo, uradio ono, rekao ono, nisi ćutao a rekao si, uradio ovo a rekao da nećeš…

Horor. Horor. Horor.
Mali se brani i nogama i rukama i uvek fino kaže “Zato što mi je lepo kod njih, zato hoću tamo.”, “Zato što volim to da radim.”.

Ova ne staje. Petnaest minuta prošlo.

Prošao je još jedan minut. Ne staje aždaja.

Cedi se još jedan minut. Mali je odustao da odgovara na pitanja. Ova ga samo strahovito gleda i ćuti. I mrzi. Jako. Mali pogleda kroz sedište u mene, vidi da pratim situaciju. Raskolačenim očima.

SNAP!!!

“Zašto nisi ćutao?! Zašto?! Zašto?! Zašto?!”

Ustanem.

“AJDE SKINI MU SE SA GRBAČE VIŠE, JEBOTE!!!”

Bus aplaudira. Skupljam stvari i sklanjam se pet sedišta iza i dalje od ne-mame.

Fucking shit!

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s