To šta svi serete su gluposti i ništa nije istina.

Niko od vas ne kaže šta zapravo želi, retko ko to i zna. Isto niko od vas ne kaže šta ne želi. Sramota vas je, uplašeni ste i u vrtlogu ste sopstvenih laži. A smeta vam kada neko izravno i na prvu kaže šta želi, šta neće, za šta bi odmah dao oko ili život. Smeta vam kad vas gurnu u redu za sranje koje vam ni za goli kurac u žvotu ne treba i odma serete odlučnim ljudima koji znaju šta rade. Ne samo da serete, nego ne prestajete sa dosađivanjem, kukanjem i pucanjem sebi u nogu.

Poslednjih nekoliko meseci se bavim otkopavanjem te drevne babine konstrukcije koju ste nalepili etiketu “Tolerancija-Solidarnost-Poštovanje“. Najteži mi je deo bilo čićenje govana i suza. To što je duboko i ispod pet kilometara blata je pičkin dim, to je samo fizički rad. Govna i suze troše najviše mentalne energije u jedinici vremena. Mi ludaci koji se uopšte bavimo ovakivm iskopavanjem to radimo zato što nam je bitno, vi ni nemate pojma šta imate, zašto to imate, odakle je došlo i kako je nastalo. Sve znate u napred. Zato pustite nas koji to ne znamo da sazanmo i sklonite nam se sa puta.

Postoje dve grupe ljudi. Jedna sedi u krug za malim stolićem svojim dupetima na malim tronošcima i samo seru i kenjaju po ovoj drugoj grupi koja živi negde u divljini na rubu realnosti o otkriva nove horizonte. Pa onda kada polovina iz grupe “ludaka” izgine u otrkivanju novih prostora, a druga preživela polovina te nove prostore osigura i učini ih udobnim za život dešva se nešto neverovatno – ovi što sedeše ušoreni na svojim dupetima ceo život i ništa ne rizikovaše maestralno i samouvereno ustaju, jednom rukom svako ‘vata svoj tronožac, a svi zajedno dižu taj mali sto i premeštaju ga u Novu Zemlju i zasedaju kao da su ceo život tu proveli. Kao da su vam svi vaši odatle, sve što znate, sve što postoji i sve što koristite vam je dato i zaslužujete ga samo zato što postojite. I pogodite šta?! Nastavljate da serete po istraživačima i pionirima! Nema veze što je pola nas izginulo, nema veze što smo vam smislili stolove, struju, Internet, kompjutere i jebenu kafu koju trpate u guzicu svaki dan. Ko nas jebe. Svi što smišljaju nove stvari su govna i izdajnici, svi oni što rizikuju sve u životu su glupi, oni što istražuju nove teritorije su idioti a tek oni što kažu ono što misle i rade ono što žele – e to je tek za odstrel i oni su najveži izrodi od svih korena i ekipa.

Marš u pičku lepu materinu svi koji ne poštujete istraživače.

Ne, ovo nije moj “Sentury of The Self” proglas. Ne, ovo nije liberalno-libertarijanska startup sraćka. Ne, prosto kažem da serete gluposti i da ništa od toga nije istina. Evo i zašto.

Kada smo iskopali ono govno o kojem mi seru sve babe, dede i strine seli da skontamo kako je nastalo. Testirali smo tri moguće evolutivne varijante za nastanak. Prava poslastica je došla nakon toga što smo sve tri varijante strpali u isti koš jer je sve isto sranje.

Varijanta I – Tolerancija > Solidarnost > Poštovanje
Ono, mokri san svakog anarhiste, svake bake i svakog roditelja. Međutim, realnost je malo drugačija.
Prvo smo morali da se tolerišemo jer smo bili zgurani na malo _poznato_ mesto i bili smo vrlo zavisni jedni od drugih. Prosto, da bi preživeo ja morao sam da pomažem onom pored mene, a da bi taj pored mene isto preživeo morao je da pomaže meni. Kanibali isto to samo malo drugačije. Ok, to su egzokanibali i oni su logični, ludaci su endokanibali ali to je već druga priča. Svi su gajili jedni druge iz prostog jednodimenzionalnog interesa. Poštovanje je došlo kao poslenja rupa na svirali, ali ne i najmanje bitna, jer se ne fajta svako na isti način a realno neko ima veća muda. I to je to. Bez mozga, bez srca, a ljubav ne postoji.

Varijanta II – Poštovanje > Solidarnost > Tolerancija
E na ovo tripuju da se desilo u Jugoslaviju. Prvo, poštovanje je bila konstrukcija da diktatura ne izgleda kao diktatura i svako je vrlo najebao ko nije praktikovao poštovanje. Solidarnost je bila sve samo ne solidarnost jer nije bilo solidarnosti za drugo ili različito pleme. Dobro, to nema veze sa komunizmom, u svetu Ljudi samo su pripadnost i lojalnost bitni. Svako će dobiti sve od grupe kojoj položi na raspolaganje i dâ svoju dušu, telo i krv. Tako je bilo, tako će i biti. Dalje, Tolerancija. Paaa, ona se u ovoj varijanti dešava kao “pozitivna povratna sprega” i super je za propagandu, tako da se tako i tretira.

Varijanta III – Solidarnost > Poštovanje > Tolerancija
Ovo se u svetu ljudi nikada nije desilo, i ako uopšte postoji neka civilizacija negde u nekoj galaksiji, sa ovakvim fenomenalnim evolutivnim tokom to samo znači da sam u pravu za sve što sam napisao u ovom kratkom tekstu i molim vas da (pošto ste očigledno omnipotentni) da svim ovim ljudima ovde potvrdite da sam u pravu i da prestanu da seru gluposti. Hvala.

FLASH
E, što se tiče jebene EU i ovih mučenih izbeglica iz Sirije. Tu isto svi serete glupsti a skoro niko ništa ne radi. Dobro, ajde što niko ništa ne radi to je normalno, lakše nam je da seremo. Evo ja ću malo po EU, da operem karmu za lepši dan. EU je fašističko govno i što je zemlja “ozbiljnija” i “sređenija” (veća/bogatija, severnija?!) to su veća govna. Kao “može kod nas _migranti_ (ne smeju da kažu _izbeglice_  jer su pičke i neće da pomognu. napisali su već norme i međunarodne zakone da moraju da prime izbeglice jer je to u suprotnom humanitarna katastrofa tako da se drže stare dobre doktrine da prekrštavaju i pokrštavaju bez da se cimaju i nešto rade korisno), ali ajde proberite nam one edukovane, po mogućstvu PhD… ajde može al par desetina/stotina(ali samo edukovane bele doktore), nemojte mnogo.
Tako da, ajmo da seremo po malo EU ozbiljnije. Malo neki bojkot, malo neka međunarodna tužba, malo kontra-prekrštavanje rečnika. Nešto kul.

BACK
Ni do jednog od ovih “lepih” nasleđa nismo došli svesno ili srcem. Došli smo do njih isključivo preko krvi, govana, mokrace, sperme, svih ostalih tečnosti polnih organa i majčinog mleka. Dakle iz obične nužde. Na silu. Silovanjem.

FACT: Bar jedan tvoj direktan predak je napravljen silovanjem. Imaš bar jedan gen uguran u tvoju DNK na silu.

Da oladim malo ovaj tekst? A? Kako da oladim, pišem o ljudima!

Pogledaj oko sebe, ko je u stanju da se svesno i srcem odvaži u anonimnu akciju pomaganja. Ok, seratori će uvek pomisliti “bla, bla pa ako je anonimno onda ne mogu ni da vidim”. Da, upravo tako. Akt pomaganja ne treba nužno da se vidi. Pomaganje je privatno kao što su jedenje, seks, vežbanje, učenje, čitanje… Efekti ovih fundamentalnih stvari se jasno vide. Nema više mesta glupostima.

Da zaključimo sada ovo sranje.
Solidarnost je univerzalna – ako razlikuješ kamen od svoje bebe onda si u kurcu, isto tako ako misliš da si poseban/posebna, da ti je dete posebno isto si u kurcu. Danas je takvo stanje da ako nisi istraživač onda si zagađivač. Svaki novi human kojeg napravimo je novi zagađivač – ništa drugo. Može da bude pesnik ili slikar do mile volje, dok stigne dotle isprdeo je par desetina tona ugljen dioksida i ubio je desetak vrsta koje _nisu_ čovek.

Tolerancija je isto univerzalna ali nije nužna. I tu nema filozofije – moja sloboda je ograničena tvojim slobodama, i obrnuto, tvoja sloboda je ograničena mojim slobodama, a sloboda svih nas je ograničena slobodama Američke vojske.

Poštovanje. Hm. Ovo je čist ljudski trip. I tu sve od nas zavisi. Ovi ostali procesi su čita fizika/biologija/hemija/ekonomija. Poštovanje koje u našem vremenu ne postoji, a svi pričaju o njemu, je zapravo osuđeno na smrt pre nego što smo ga i porodili. Ljudi su govna, ćute, foliraju se i skrivaju se. Beže od sebe, uvaljuju svoje najbliže u još veća govna, posle opet seru po tome i izvinjavaju se, pa se kao “uozbilje”, pa rade i glume odgovornost i poštovanje, ali sve što rade je zapravo stvaranje lažne slike o sebi pred kraj života da ne bude da su umrli kao neodgovorne budale, što je jedino najbliže istini.

E da, fantastična višnja na torti su naša deca koju sve vreme nekako uspevamo da pravimo u svim tim sranjima i lažima. Potpuno odvojeni od sebe bez prisustva u sopstvenom životu. Jebe nam se, ljudi smo!

One thought on “To šta svi serete su gluposti i ništa nije istina.

  1. The Hollow Men

    A penny for the Old Guy

    I
    We are the hollow men
    We are the stuffed men
    Leaning together
    Headpiece filled with straw. Alas!
    Our dried voices, when
    5
    We whisper together
    Are quiet and meaningless
    As wind in dry grass
    Or rats’ feet over broken glass
    10
    In our dry cellar
    Shape without form, shade without colour,
    Paralysed force, gesture without motion;
    Those who have crossed
    With direct eyes, to death’s other Kingdom
    Remember us – if at all – not as lost
    15
    Violent souls, but only
    As the hollow men
    The stuffed men.
    II
    Eyes I dare not meet in dreams
    In death’s dream kingdom
    20
    These do not appear:
    There, the eyes are
    Sunlight on a broken column
    There, is a tree swinging
    And voices are
    25
    In the wind’s singing
    More distant and more solemn
    Than a fading star.
    Let me be no nearer
    In death’s dream kingdom
    30
    Let me also wear
    Such deliberate disguises
    Rat’s coat, crowskin, crossed staves
    In a field
    Behaving as the wind behaves
    35
    No nearer –
    Not that final meeting
    In the twilight kingdom
    III
    This is the dead land
    This is cactus land
    40
    Here the stone images
    Are raised, here they receive
    The supplication of a dead man’s hand
    Under the twinkle of a fading star.
    Is it like this
    45
    In death’s other kingdom
    Waking alone
    At the hour when we are
    Trembling with tenderness
    Lips that would kiss
    50
    Form prayers to broken stone.
    IV
    The eyes are not here
    There are no eyes here
    In this valley of dying stars
    In this hollow valley
    55
    This broken jaw of our lost kingdoms
    In this last of meeting places
    We grope together
    And avoid speech
    Gathered on this beach of the tumid river
    60
    Sightless, unless
    The eyes reappear
    As the perpetual star
    Multifoliate rose
    Of death’s twilight kingdom
    65
    The hope only
    Of empty men.
    V
    Here we go round the prickly pear
    Prickly pear prickly pear
    Here we go round the prickly pear
    70
    At five o’clock in the morning.
    Between the idea
    And the reality
    Between the motion
    And the act
    75
    Falls the Shadow
    For Thine is the Kingdom
    Between the conception
    And the creation
    Between the emotion
    80
    And the response
    Falls the Shadow
    Life is very long
    Between the desire
    And the spasm
    85
    Between the potency
    And the existence
    Between the essence
    And the descent
    Falls the Shadow
    90
    For Thine is the Kingdom
    For Thine is
    Life is
    For Thine is the
    This is the way the world ends
    95
    This is the way the world ends
    This is the way the world ends
    Not with a bang but a whimper.

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s