Malo je nasilja koliko je beskonačan svet ljudi ograničen na konačnu kupovinu, na konačne kese, na konačne stanove na konačan novac. Na beskonačnu nestašicu, beskonačnu brigu, beskonačnu taštinu, beskonačne pogrešne želje.
Od lucidnog i brzog mozga deteta u beskonačnom pesku – do zategnutog vrata dugovima, kravatom i žurbom.
Od snova do tableta za spavanje.
Od pišanja preko ramena do curenja na palčeve stopala.
Od crvenog lica i ‘rapavih ruku na vetru, vodi i zemlji do bledih obraza – do savršene farbane kose, do namazane kože.
Od jeftine hrane uz put, od masti i paprike na parče leba do triglicerida, holesterola i moždanih udara.
Od kraste na kolenima do panike na ogrebotinu u javnom prevozu.
Od vode iz kofe zajedno sa kravom i kozom, do sterilne i prazne tečnosti hermetično zapakovane u plastici.
Od sperme i krvi, od kurca i pičke – do kurca u plastici i pičke bez kurca.
Od ukusa do praznog.
Od bezbrižnosti do ropstva.
Od sopstva do ropstva.
Od svega do ničega.
U moru ničega i nasilje je nešto.
