Kucaju na tuđa vrata

Listam draftove ovde, naletim na ovaj što čuči od aprila. Doradio sam ga i aktualizovao. Ima svačega u ovom kratkom tekstiću. Sećam se da sam tog aprila otkrio Mirka Ilića i njegov jako zdrav stav prema životu i vrlo upotrebljive reakcije za živo nam društvo. U ovom kratkom razgovoru za Al Jazeera-u je fokusirao i na:

Jedne noći pokucali su židovskoj familiji na vrata i odveli ih. Ja nisam rekao ništa.
Druge noći došli su nekoj drugoj familiji na vrata. Odveli ih. Ja nisam rekao ništa.
Treća noć.
Četvrta noć.
Petu noć. Ja sam bio jedini u zgradi. Oni su pokucali na moja vrata i više nije bilo nikoga da kaže bilo šta.

Ostade mi ovo posebno duboko urezano u sećanje. U sebe. Sećam se jebote, tog aprila mi Klingonci spasiše život. Putovao sam Enterprajzom duboko u sebe, u druge. Jedna žena mi je otključala empatiju. Bilo je proleće baš onako kako treba da bude. Pucanje svih pupoljaka i oživljavanje svih grana. Znoj, suze i krv. Baš ovako zaređani.

Sticajem okolnosti, prošle nedelje mi je život doneo situaciju gde je potpno poludeli komšija kojeg nisam poznavao pokušao da me ubije. Bilo je svega i svačega u tih pola sata ceđenja života kroz gusto sito bizarnog ludila. Spasio sam svoj život. Osatle ugrožene komšije srećom nisu zaradile metak u ludovanju psihopate. I napadač, potpuni ludak odvojen od realnosti je ostao živ. Više nije na slobodi. Dosta ljudi je tog podneva imalo sreće da prosto ne pogine bez razloga.

I zaista, to zlo, ako i postoji, ono nema ni lice niti miris. Nekako je suvo i nema baš ničega ispred puške uperene u živog čoveka. Tada, strepnja kao da stoji sama samcita u tebi, jer znaš da će najbližima biti užasno teško ako pobedi zlo. Jaka i duboka bol od same pomisli da najbližima tuga okiva srce.

Ništa nije življe od konekcije, ništa nije bitnije od komunikacije, ništa nije punije od razumevanja ćutanjem, ništa nije toplije od prisustva bliskih duša. Nema srećnijih očiju od onih koje se gledaju i vole.

Naš nesavršeni univerzum se izlomi po nekad. Učini da sve ovo na trenutak kao da ne postoji. I, kao i uvek – ni iz čega, život sevne i poveže sve atome. Srca se čuju a oči gledaju. Ruke drže. Bitno.

Svet se prečisti. Tamo negde iza, u tragu života isparavaju svi neuspeli pokušaji ćutanja, odbijanja i sklanjanja pogleda.

Ovde i sada nema mesta za mrak.

Ovde i sada je samo za nas. Za srce.

.

[ovo su moji zapisi tog 28. aprila 2013.]

Ne samo ovo. Kada kucaju na vrata, tada je već kasno. “Radi samo ono što voliš” je možda primarna poenta/mehanizam.

Možda ne postoji elegantniji mehanizam od upravo “Radi samo ono što voliš“. Da se ne lažemo, jedino takva lična pozicija razdvaja čoveka koji ima sebe od službovanja drugome ili nečemu – nekim veštačkim vrednostima. Vrednostima koje su udaljene od personalne topline i one naše suštine.
I tu nema neke magije – ljudi ne vole da rade loše, negativne stvari. Zašto bi neko želo sebi takvu bedu i bol. (neki da, ali samo kao “savršeni” izgovor za svoju tugu ili nepravdu veću od njih. ali većina ne. suočavanje sa tom činjenicom da su oko nas prisutni i neki zli ljudi je potpuno druga filozofska sfera. i prosto prihvatanje te činjenice da i zli ljudi postoje je refleksija spremnosti, tj. hrabrosti određene grupe ljudi da se suoči sa životom kao takvim.) Stoga, svet je uvek lepše mesto za život kada ljudi rade samo ono što vole.

Da podvučem: Iako novac može da vam osigura egzistenciju i udobnost, ne zaboravite da će vam u isto vreme osigurati i gorko kajanje na svako osvrtanje, sećanje na njegovo pravljenje. Iskreno, mislim da i treba da vam osigura to, što teže kajanje i eventualnu patnju. I taj žal za izgubljenim (ličnim izborima?). Jer, tada kada imate puno novca, tada je već kasno. Ne može novac da se nagura tamo gde boli pa da bude lakše.

Zato je bolje da umreš u borbi za ono što voliš. Bolje to, nego kompromis.

.

Zamisli lepotu sveta obojenog časnim smrtima naspram ljigavog sveta satrapa u zlatu i dijamantima.

[kraj zapisa tog 28. aprila 2013.]

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s