Zvona iz dubine duše

Jebeš ga, taj spojni svet u očima čoveka nije ništa drugo do magijsko i mitsko mesto.

Sve je nekako suvo, bezukusno i plitko bez te lude i iracionalne zaljubljenosti. Bez magije u očima, bez jakog drajva, bez euforije u grudima.

Bez mirisa paljevine u daljini, dosadno i sterilno disanje ubiija pluća na mrtvo. Bez krvarenja i strašne, _strašne_ iznemoglosti, umire se u najgorim mukama potpunog mira, u balansu ničega. Bljutavo i ukusno zdravo govno sa plastičnom višnjom na vrhu.

Bez lupanja glave o zid glava ostaje tupa i glupa. Isto zatvorena kao onomad rođena.

Bez očajnog truda u prazno za puku prolaznost i ništa na posletku. Ništa. Za trenutak osećaja beskonačnosti.

Bez ljutih i otrovnih začina život se razvodnjava u bljutavo i prečišćeno NIŠTA. Pored te užegle bare izbalansiranog organizma ostali prolaze svaki jebeni dan, sve do dana sahrane. Tog dana na trenutak zastanu, ali odlučno beže, glavom bez obzira beže dalje od te gomile ničega kao od kuge.
Tako i treba.

Za sve one za koje brzina znači sloboda duha, pitanje nije “Kada ćeš stati?”, već “Ko će te uopšte zaustaviti?”

Volim vas sve.

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s