Otvorenost je neophodnost našeg doba

###skica teksta
1. šta znači otvorenost? gde nam treba i kako šljaka na nekim globalnim projektima…
2. de-monopolizacija odgovornosti (solidarno spasavanje glasnogovornika) je na nama – i ovaj proces je vrlo verovatno baš ta nevidljiva neophodnosti našeg doba.
3. lični integritet. – rešenje? proces. kao antifašizam, pranje zuba i dupeta. sopstvo. a? :D tu već komplikujemo malo.

###fragmenti iz ličnih i spoljašnjih moždanih tokova
– Politika treba da je ilegalna isto koliko i heroin. Ma sve zatvoreno treba da je ilegalno…
– Necessity is the mother of all our inventions. – If it is so, but what is our necessity? Is there any? Are we becoming a mellow cosmic mud?
– (if there is any) Is there enough momentum in our necessities today?

. . .

!!!MI vs ONI
Hjde, pogledajmo gde nam je otvorenost potrebna/bitna. Gde radi a gde ne. Šta znači za naš običan dan, šta znači za naše sutra. Gde ta stvar uopšte šljaka?!

Obradiću ove teme kroz dva pogleda, na kraju vezivanje mašnice naravno. Jedan je iz očiju naših, drugi je iz očiju njihovih. Ok, možda ne baš baš tako ali prvi blok teksta je pozitivan i malo više open, drugi deo teksta je dark, a zakljčak je naravno baš nekako kul.

MI:
Mi smo srednja i/ili niža ekonomska klasa, na platu od bankrota. Preciznije rečneo, ljudi bez ideološko-političko-monopolističke moći, obični radnici. Pacovi u javnom prevozu. BTW, ovaj svet je srećan da ima najezdu nas teških ludaka koji _ne_ žele, i ne planiraju da napuste to radno i tvrdo betonsko gnezdo – ne lože se na monopolizam i moć, nekako ih više loži da se stisnu sa svojim partnerom uveče i razmeste posao od sutra za prekosutra, nego da jurcaju novi milion. Verujte mi, ima nas.

ONI:
A oni? Oni, su kontrolori u našem javnom prevozu, kontrolori radnicima u trgovini, policajci, političari, vojnici, profesori, učiteljice, doktori, sveštenici, rok zvezde, idoli, spikeri, medijske ličnosti – sva ona monopolistička bagra koja ne može u svoj krevet a da ne poljubi svoj status i svoje ime pre spavanja. Znate, onaj ološ koji se “poštuje” iz straha(?), oni što sude, oni što po nekad i snishodljivo pohvale. Ma znate oni loši ljudi što su vas kažnjavali kad ste bili đak, na fakultetu, na ulici, na pijaci, na koncertu, na odmoru…
To su oni. Oni su protiv nas, a mi nismo protiv njih. Mi ne mrzimo nikoga, oni mrze sve koji nisu oni. Kapirate? Oni su ljudi zbog kojih se osećamo loše. Bilo kad, bilo gde i zbog bilo čega. Pomislite samo na bilo koji svoj susret sa ocenjivanjem ili sa proverom isprava na ulici od strane policajca.

Teško je sve ovo. Opet sam se rasuo na hiljadu strana. Evo lepih primera za otvorenost, u isto vreme pogled kroz _otključanu_ ključaonicu za one koji na žalost nisu deo našeg otvorenog sveta.

# Energija
Razvoj fuzionih reaktora direktno nam zavisi od međunarodne koodrinacije kreativnih istraživača u ovoj oblasti.
Ceo naš svet pobeđuje sa fuzionim reaktorima. Budućnost svog živog sveta, pa i nas na Zemlji direktno zavisi od razvoja energetskih rešenja koja će nam dati kontrolu nad celom našom planetom. Svaki drugi oblik ekskluziviteta nad energijom je neodgovoran i kratkovid akt usmeren protiv života kao takvog. Svako otuđenje prava na energiju je samoubilački akt. Živimo u svetu gde se plaćanje računa za struju uzima zdravo za gotovo, deluje kao da smo svi odustali razrešenja tog poražavajuće prostog problema: “Zašto od kako smo počeli da koristimo struju, uporno je sami sebi plaćamo novcem?”. Realno, ovo je naša najveća sramota. Zamislite koliko je glupo vanzemaljcima da svrate na Zemlju kada realno ne mogu da se opuste jer neko nema para za jebeni račun za struju. Poseta Zemlji bi bila težak smor, bića koja imaju energiju da omoguće sebi međuzvezdana putovanja sigurno se ne bave novcem ili kamatama, bile bi im vezane ruke jer ne bi mogli da pomognu one ljude bez para. Da je bar kopiranje para legalno pa da sednemo zajedno da naštampamo pomoć za one najugroženije da se izvuku iz govana. Ali eto, pičimo sami kao potpune debilčine u krug u krug oko tog jebenog Sunca, presabiramo se svaki mesec kome i koliko da platimo za struju. Naravno da ljudi ne dižu glavu i ne gledaju tamo iza Zemljine orbite, iza Saturna na primer. Ma ne gledaju ni iza Meseca kad stisnu računi, realno. Eventualno se prelista net, šibne neki mejl, poduva pljuga, iskenja taj loš ručak između dva radna rana i tako u krug, ali ne oko neke zvezde nego oko svoje ose u krevetu. Ne bih da zvučim grubo, ali stvarno ostavljamo taj neki primitivan utisak. Nismo neko zanimljivo društvo.
Iiiiiima tu po neki kul primer energetske nezavisnosti, ali kao što rekoh nekako svi podrazumevaju da plaćanje računa za struju nije diskutabilno. Čak se na one što je ne plaćaju gleda popreko. Za pozitivan energetski simbol sam izdvojio jedan fantastičan projekat koji se zametnuo tu negde na Internetu. Kada se upoznate sa OLPC, a wikipediju već odavno znate, oseti se ona težina ovog simbola:
#simbol: čopor dece u Boliviji sa jeftinim OLPC računarima svi nakačeni na solarnu stanicu i pune baterije. tako svaki treći dan. izgledaju kao prasići oko krmače. listaju wikipediju (besplatnu wikipedia zero). upravo su otkrili cowsay i yes. talas oduševljenja razvlači kez Bogovima, tu, tik iznad Anda. Igra.

cowsay-lamasay

# Hrana
Razmena recepta za hranu (i hrabro eksperimentisanje nepoznatih kuvara ove naše planete) je(su) glavni mehanizam(i) prevencije samoubistva ljudi širom sveta. Kako?! Zamislite patentima zaključana jela, zamislite iste obroke iz dana u dan, zamislite dosadu, zamislite život bez ukusa! Zamislite gutanje zaključanih teških katanaca. NE! Na ovom polju pobeđujemo i dalje. Nastavite da kuvate i ne jebite industrijsku hranu dva posto. Sećate se ovoga?:
#simbol: posle podne je. završila se škola pre deset minuta. srećna družina dece je otrčala kod majke drugara koja pravi najbolju slatku pitu na svetu. nikada nije uspela da je servira u keramičkoj zdeli, gladna ekipa pojede sve iz vrućeg pleka.

# Znanje
Ako želite da vaša deca razviju sebe u ljude sa no-bullshit mozgom, nećete ih tovariti žutim i masnim knjigama iz podruma ako (to je jedno veliko _ako_) su vaše pradede i prababe uopšte čuvale/imale knjige kao nešto vredno u svojim životima. Za one koji nemaju masne i žute knjige, bez brige tu se našao TV. Nemam mentalni kapacitet da obuhvatim i opišem sve druge vidove igranja, učenja i samo-obrazovanja van zaključanog sveta televizije i institucija. Hajde da karakterišem to ovako: _sve_ (pa i taj tv) što daje ukus i smisao našim životima je rezultat igranja i razmene van pomenutih okvira. Roditelj koji uspe da oslobodi svoje dete (kako zna i ume) škole, institucija i obaveza ima velike šanse da bude dobar roditelj – sve ostalo je inhibicija čovekove suštine koju donese na svet kao beba.
**Ima i srećnih ljudi bez roditelja. Koliko ovo ironično deluje toliko ih život uči nemerljivo više i dublje za razliku od slabih i već duboko uplašenih roditelja – koji su zauvek izgubljene sluge bezličnog sistema kojem na mesečnom nivou plaćaju račune.
Ali znate one situacije kada se ništa drugo ne računa i kada ništa nije bitno i kada samo treba prosta i konkretna pomoć? Ono kada treba da se stisne ta jedna nevidljiva tačka, kad ranu leče samo suze i ništa više. Ono kada odustanu doktori, skeneri i uplakani stričevi puni para. Tada. tom divljem i nikada zapisanom znanju svi oberučke otvaraju vrata i klanjaju mu se. Ćute. Plakanje prestaje i predavanje otvorenoj razmeni je na obostrano, iskreno i duboko zadovoljstvo. Život tada pobeđuje a svet dobije nove boje.
#simbol: osećaj kada ti kiropraktičar namesti kičmu pa staneš na noge, udahneš od nosa do obe pete i pustiš korenje do Kine. setiš se majke i toplog kupanja u plastičnom lavoru pored šporeta na drva. ljudi mogu da lete.

# Transport
Niko od nas ne želi da ga na raskrsnici raspori Batmobile brzinom od 666Kmph. Da, ima bolesnika ali ja prvi to zaista ne želim. Batman je monopolista u “biznisu” humanizma samo zato što pederski čuva sve tajne za sebe neznajuči da bi mu horda nabrijanih klinaca unapredila arsenal sa faktorom 1000. Isto ovo važi i za naš drndavi javni prevoz i skupi lexus. I ove gsp golje i zadrigle svinje u kravatama automobilske industrije neće da otvore svoje ideje javnosti da im javnost ne bi “otela” monopolističku poziciju koju imaju. Sa takvim stavom samo oni gube. Mi se organizujemo dalje.
#simbol: jeftin i petnaest godina star bicikl sa biciklistom, matorim špiclovom. vozi kroz ulice mega-milionskog grada u 15h. ležerno krstari sa posla kroz korov ultra-skupih automobila. uz kafu. no hands.

# Novac
Poštedeću vam mozak od toksičnih bankarskih paradigmi.
#simbol dobrog novca: upravo je ortak poslao bratu u Kongo bitcoin-e u vrednosti od godinu dana kirije i hrane tamo. bez provizije. direktno u njegov novčanik. anonimno. jebite se bankari.

# Komunikacija
U komunikaciji danas (mada ovih dana svi nešto kukaju kako je privatnost “narušena”) smo zaronilu u formu koja je zaista bliska mnogim idealnim filozofskim modelima.
#simbol: neki dan sam sa ortakom počeo twitter-om, nastavili mejlom, dok sam izlazio iz zgrade sms-ovali smo, kada sam ušao u prevoz detaljisali smo oko svega na irc-u, na ulici ispred posla sam sve to šibno na blog. uveče me je čekalo hiljadu komentara. ekipa se izjasnila koga da šaljemo na razmenu u Kinu. sutra dan smo se videli za live organizovanje i ćaskanje.

# Umetnost
Hajde da se ne lažemo – kome se jebe za Mona Lizu ili Sikstinsku Kapelu? Realno, bitniji nam je taj flac/mp3 album u slušalicama da izguramo svoj radni dan nego neke tamo preskupe pizdarije vlastele, ondašnje i današnje. Meni je sada najbitnija ilustracija za projekat koji klešem sa ženom sa kojom se razumem, više nego bilo koje drugo umetničko dostignuće u istoriji umetnosti. Kapirate? Ne, ovo nije plitko distanciranje usled nemanja kapaciteta, naprotiv – ovo je letenje baš tim krilima nasleđa. Za budućnost.
#simbol: te nove pesme i ideje što nosamo svuda sa sobom, sa kojima se gledamo i preko kojih se volimo.

# Krevet. Ne! Htedoh da napišem: Internet!
Internet i sex visoko koreliraju. Kao da su isti rod. Kada se desi da za ručkom dete iz komšiluka prospe “bljuvotine sa Interneta” svi ostanu sablažnjeni, skoro pa isto ste sablažnjeni i vi kada otrkijete da vam keva više voli analni sex od vaginalnog ili da sestra može da svrši samo ako joj dasa skoro pa odgrize levu bradavicu. Prosto se zapitate kako ste se uopšte rodili i na koju foru vam sestra uopšte ima levu sisu. Naravno, zapitate se i kako je Internet i dalje “dozvoljen” kada tamo mogu da se “naruče” mladi ljudi “pripremljeni” za zlostavljanje, silovanje i strašna ubijanja. Da, mogu da se kupe deca za najgore vidove mučenja – ali ne od Interneta, već od psihopata koje pričaju tim jezikom ogromnih količina novca. Nije Internet taj zao diler. U isto vreme neke majke bacaju svoje bebe u kontejnere za djubre na ulici – bez Interneta. Za glupost najmanje treba net. Da se ne lažemo.
#simbol: Nikada nismo jasnije videli svoje slabosti i svoje probleme nego sada sa Internetom. Setite se kako izgleda kada prijatelji pomažu a ništa ne pitaju. Gde boli, koliko je teško? Znam. Desi se da teče tolko suza, da nikada ni ne progovorite o tome. Vidite, Internet je naš veliki plišani meda kojem se noću do kraja isplačemo, sve mu kažemo i on nas u tom beskrajnom poverenju, strpljivo uči. Odgaja. Da, to je Internet za ovaj naš dečiji krevetić od ljudske civilizacije u kojem se zamazujemo dok jedemo i bledo po nekad pogledamo gore u zvezde.

INTERMEZZO !!! :D
Ako je neophodnost majka većine naših pametnih izuma, šta ćemo sada? Koju neophodnost Zemljani muče danas?
Moja percepcija shvatanja naše neophodnosti zapravo je ozbiljno distorzirana mojim online življenjem, mojom belom kožom, mojom trinaestom godinom u Beogradu. Iz nekog ugla čini se da se ništa generatorski nije dogodilo, ritam ratovanja je vrlo stabilan čak i sa blagim opadanjem – nismo imali “treći svetski rat” da apdejtujemo humanističke temelje našeg društva, temelje nad kojima će većina biti ponosna. U smislu tih temelja, tu smo omanuli, svaki pokušaj apdejtovanja feluje ozbiljno. Naravno ne zato što nam “nedostaje” svetski rat, ne. Najviše je ovo slučaj zato što nam je zaita teško da prepoznamo i uhvatimo tu novu neophodnost današnjice.
Ali, hajde da se usudim pa zagrebem baš u taj smer.
Ima se utisak da svaka veća organizacija (uzmimo državu za zgodan primer) za najkvalitetniji faktor svog progresa ima zapravo eksterni faktor. Zar to nije fascinantno?! Da, oduvek je jedan deo tog eksternog faktora bio takmičenje tj. “protivnik” na ekonomskom ili vojnom nivou, ali sada imamo novi i to zajednički eksterni faktor:) I on nije neprijatelj:D I on nije Internet, ali ga Internet nosi:D Taj (novi) zajednički eksterni faktor se zove: re-distribucija (de-monopolizacija) morala, etike, odgovornosti i znanja. Zapravo ceo mehanizam se dešava u obrnutom smeru, distribucija znanja je demonopolizovala ove ostale sfere. Samo možemo da budemo srećni zbog toga. Da smo ozbiljno radili na tome nešto bi zajebali sto posto, to je praksa pokazala. Zanimljivo je videti kako će se realizovati de-monopolizacija nad silom i energijom. Ako se ovaj proces bude osvestio dosledno, prisustvovaćemo po mom mišljenju najintrigantnijem parčetu istorije u poznatom delu Univerzuma. Svi pokazatelji ukazuju da tako nešto možemo da očekujemo.

Da pojednostavim: ako ova, sada već opipljiva globalna količina odgovornosti ne otrezni i najgore ljude oko nas, ne treba ni da postojimo. Ako su najslabije karike našeg životnog lanca zaista toliko slabe da i svi ostali padamo u mračnu rupu – ne treba ni da postojimo. Nismo mi neka specijalna ili posebna pojava Univerzuma. Mi smo ništa drugo nego sebi okrenuta i uplašena bića koja se međusobno otimaju za svaku sitnicu. Vrlo verovatno smo najdosadnija i najpatetičnija pojava Univerzuma. Da nismo takvi ne bih ja sada smartesovao ovim tekstom ništa slično ovome.

Odustanite od svega, to je jedini način da za života započnete realizaciju bilo čega što je smisleno.

. . .

Sada, sekcija “ONI” – svi ljudi (i pojave njima indukovane) koji uzrokuju bilo koji bit našeg stresa. Razradiću nekoliko toksičnih sfera koje se uglavnom temelje na zatvorenosti i sve što ide uz to. Vežite pojas.

# Politika
Da se razumemo u startu: politika treba da je ilegalna koliko i heorin. Obe stvari su na istom nivou toksične. Bledi vampiri sa podočnjacima i pogrbljeni spletkaroši što trljaju dlanove u senci političkih partija koriste dogmatsko-religijske mehanizme kojima razdvajaju “bitne i vredne” od onih manje bitnih i manje vrednih. Prvi (i jedini) uslov za legalno bavljenje politikom je imanje velikih količina novca. Produžetak/dopuna tog prvog pravila je da, što je količina novca u igri veća postaje manje bitno koliko je prljav – ljudi magično prestaju da preispituju etiku iza veličine i mita koji je eto tako kupljen pa prosut pred njih i koristi za sve ono što opet isti ti ljudi duboko ne žele – i niko se ne buni! Čista magija!

Isto se dešava i kada natovarite heroin u venu: osećaj je toliko apsolutan da ljudi oteraju i sebe i druge direktno u smrt ne zastajući ni trenutak sa prostim pitanjem koje može da osvesti i demistifikuje ceo taj đavolski drajv. Jednom kada heroin zagrli srce i mozak, sve ostalo je manje vredno i vremenom prestane da postoji.

Politika i heroin su toliko toksični da je vrlo često najefikasnije vatrom očistiti zarazu – što opet nas nosioce dijaloga otvorenosti i nosioce dobrog stavlja u goru poziciju od samih narkomana/političara. OVO se zove suštinska neophodnost! Rađanje rešenja za nemoguću misiju odstranjivanja malignog tkiva bez krvi i smrti. Oni su slepi pred očima a mi smo vezanih ruku sa suzama u očima. Na koga se osloniti u ovoj situaciji?! Na sam život. Dati svoj život. To je minimum.

I da, ako ne daš svoj život izdaješ. Nisi nam neprijatelj, nisi nam meta, nisi na listi, nisi ništa. Ne postojiš. Nećeš ni postojati iako u jednom kratkom trenutku pobedite, vi jedete sami sebe. Tada niko više neće postojati. Čak i tada smo mi pobedili jer nama nije bitno da ostanemo ili da se naše ime nosi, mi smo u startu odustali od svega. Zato, još jednom razmisli _kako_ ćeš dati svoj život!

# TV
Televizija je odavno pobedila i nastavlja da pobeđuje. Ja sam sebi osvestio da je jedino mrtav TV uređaj, dobar TV uređaj. Godinama sam se trudio da to i bliskim ljudima približim – nije mi pošlo za rukom. Osvešćivanje se uvek dešava iznutra. Ako čovek ima taj spark, taj oslonac. Svet u kojem sada živim je svet ljudi koji su proterali televiziju iz svog najbližeg okruženja. Neki dan sam brojao, živeo sam do sada u bar pet različitih svetova. Ovaj i još jedan su bili bez televizije. Najveći heroji sadašnjeg sveta su mi povratnici, skoro pa zaboravljeni kompanjoni: boje, mirisi, zvezde, duboki pogledi i topli osmesi. Sećam se svoga mraka od pre par godina, sećam se mržnje. Sećam se praznine bez ovih heroja. Bio sam sâm. Bio sam siromašan i bolestan. Živeo sam u istom onom izobilju koje možete da vidite ako sada, ovoga trenutka, uključite TV i pogledate u program koji se emituje. U tom “svetu” sam živeo!
Simboli koje ću koristiti u ovoj sekciji su teški simboli negativnih vrednosti i stanja.
#TV simbol današnjice: Dovođenje “uspešnog” aktiviste na TV razgovor. Ovo je jednodimenzionalno orobljavanje tog čoveka za službu show programa. Čak je i TV prenos najprogresivnijeg “oslobađanja” cele ljudske rase takođe – poraz. Još jedan show. Revolucija _ne_ sme biti na TV prenosu!

# Religija
Religije, _sve_ religije (pa čak i “benigni” Budizam) su model za zatvorenost i univerzalu manipulaciju strahom – od svega. Ako pumpanje univerzalnog straha od smrti zaškripi kod nekog hrabrog humanoida, tu je specijalna custom lista (različita za svaku religiju) spremna da prenaglasi bar jednu, od beskrajnog spektra čovekovih slabosti i nastavi manipulaciju. Religija je “utilizacija” frustracija manjine nad svim ostalima (ne nužno nad većinom). Zamislite nekog ludaka koji tvrdi da čorba koju on kuva, baš tako spremljena i nikako drugačije, najbolja za sve nas. Da je baš taj ukus, ukus života svih nas jer mu je Bog te čorbe, njemu izabranome dao tajni recept. Najbitnije: svako ko pomišlja da kuva čorbu drugačije je grešnik, jeretik i neprijatelj jer je svaki drugačiji ukus od onog Božanskog, prvog zapisanog jednostavno pogrešan.
A sada, zamislite religiju na čijem setu vrednosti i procedura radi cela zajednica te iste religije. Da, to već nije religija to je već jedna dinamična, prijatna i odgovorna grupa koja razvija svoje življenje. Grupa u kojoj se ljudi ne osećaju “pogrešno”. To je grupa koja uvažava svakog svog člana i otvara mu opcije za život, ne uskraćuje mu spektar.
#simbol: Odgoj dece u stidu (stidom). Pre nekoliko dana mi je prijateljica uzgred pomenula za jednu blisku osobu: “Da, vidi se da je odgajana u stidu. Samo ćuti i nasmeje se po nekada bojažljivo.”, ja dodajem: “Da jebote! Zamisli nju da se otvori tipu i kaže mu da želi da je jebe ili da želi da ga uhvati za jaja.”, prijateljica nastavlja: “Neeee, pa to ona nikada neće reći. Već je dovoljno stara. Gotovo je tu.”. Samo smo stali na sred ulice i stresli se od poimanja razmere inhibicije osnovnih osnovnih impulsa. Zabezeknuli smo se otuđenjem onoga fundamentalnog kog čoveka. Još jednom sam osvestio svoj prezir prema religijskom moralu kao prema ubici života.

censorship-kills-02

# Mediji – #####Nije gej devojku, već _devojku_!
Čitam ovih dana, u Rusiji tinejdzeri tukli _gej devojku_ na ulici za vreme Gay Pride šetnje. Naravno, ništa nije lepo u vezi sa ovim, ni jedno slovo. Možda najviše baš to što mediji prenose (utemeljuju, impoziraju – zato što im dozvoljavamo monopolističku poziciju moći) da ta devojka nije devojka, već _gej devojka_. Nakon čitanja te vesti svi smo poraženi – ta devojka, oni koji polako ali sigurno usvajaju tu sintagmu, celo društvo koje uopšte nedri tu mržnju i nasilje. Na kraju sledi hladno zakucavanje etikete na čelo. (nisam siguran, ali Rusija je te iste nedelje jednoglasno izglasala u svom parlamentu zabranu za okupljanje svojh gej građana)
simbol: TV prenos nasilja nad ljudima. Hajde još jednom da izmestim perspektivu: zamislite da ste vanzemaljac koji je sleteo na trg grada neke planete i prisustvuje sadističkom nasilju tih bića gde u isto vreme jedna grupa snima i prenosi onom ostatku koji nije mogao fizički da dođe i uključi se u javnu tuču. to su aktivisti, policija, defetizam i frustracije stavljeni u blender i izmiksovani u mlaku povraćku na večernjem pregledu vesti dana. pegla.

# imaginary property (najbolji ortak me je po ko zna koji put osvestio pre neki dan: sada umesto “intellectual property” kažemo imaginary property:D)
Najveće bulje sveta u kojem živimo su imaginary property affiliated asses. Da budem hirurški precizan: to su najdublje uplašeni ljudi, vrlo često nepovratno isfrustrirani i po pravilu bez kapaciteta za empatiju. Uzmimo, to su na primer dileri emocijama, CEO velike izdavačke (muzičke) kuće. Dileri droge, ali oni uspešni. Oni koji ne obaraju cenu da ide prodaja nego cede poslednju paru čoveku koji je već u govnima do guše. To su ljudi koji neprestano seku granu na kojoj sede. I kada ona pukne premeste se na drugu i istog trenutka započinju seču te nove. To su prosto ljudi koji se napajaju životima drugih ljudi. Tada, kada preseku granu na kojoj sede, obično organizuju konferenciju za štampu na kojoj se foliraju da plaču, otvaraju vrata za reke obožavatelja/fanova koji stoje u redu da odaju poštu mrtvoj grani, svom presečenom drugaru iz kraja koji je radio za dilera a njima spasavao živote pesmama i smislom. (for the record: trenutak kada sam krenuo da pišem ovu rečenicu u vezi sa dilerima emocijama, niko drugi mi nije bio pred očima do Dzon Lenon i Kurt Kobejn)

Nisam u životu upoznao mračnije ljude od onih koji poštivaju imaginary property koncept. Imaginary property detector je postao deo mog dzepnog naoružanja. Bulletproof lakmus papir. Sito za odvajanje govana. Krpa za ćišćenje. To su ljudi koji ne pružaju ruku čoveku u nevolji bez slikanja ili trodnevnog lajanja o tome kako su nekome _baš oni_ pomogli. To su ljudi koji svaku svoju bednu sitnicu potpisuju, registruju, etiketiraju, brendiraju, zaključavaju sa tri brave… Zaista, teškaši mračne strane. Najduže ruke agonije i zla. Ljige.

censorship-kills01

. . .

Razumete sada zašto otvorenost?

Naš svet je kontradiktoran sam sebi (još neko vreme kapiram). Očigledno je da nam je svima jako stalo da sve što nam je vredno stavimo na net, svi to uporno radimo na jedan ili drugi način svaki dan. (neko u ovome laže sebe više, neko manje.) I opet, ljudi bivaju osuđivani i brutalno kažnjavani zbog otvorenosti i čuvanja neutralnosti komunikacije. Kažnjavaju se upravo oni koji kažu da Internet nije onaj zao diler koji prodaje decu uprkos tome što su na svetlo javnosti izneli informacije o baš tim zlim dilerima sa licem.

Odgovornost je neophodna. Distribucija odgvornosti među sve nas je taj inicijalni i svima prihvatljiv spark otvorenosti – to nam još više potrebno.

Otvorite sebe, sve svoje ideje i sve svoje što imate – otvorenost je neophodnost našeg doba. Naši životi nikada nisu bili važni, naša imena još manje. Bića kao mi su se uvek međusobno prepoznavala dubokim pogledima i širokim grudima – davanjem svega svog. Osigurajmo budućnost otvorenošću!

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s