Odgovori na pitanja

Za novine koje ne kupujete.

1. Прво бих замолио за неку општу причу о Шварцу и Доткому која се по могућству не може пронаћи на интернету – уз твоју дозволу, ово бих користио као материјал за главнину текста, како бих из стручног извора приступачним језиком и жаргоном људе мало увео у причу (мислим да Шварцова трагедија и Доткомово богаћење може доста лако да многе људе усмери ка интернету и ономе што се на њему догађа или што се на њему може догодити)
Ne postoji ništa magično u vezi sa Dotkomom, to je čovek koji se kao biznis-vidra snašao u okeanu deljenja fajlova i uspeo da napravi dosta novca od toga. “Single point of failure” ili “One man show” je nešto na šta se open-minded generacija dans ne obazire, tako tu da Kim ne može da bude uzor. Ni ja ga ne konstatujem, osim evo ovako kada moram kulturno da odgovorim na pitanje. Uostalom, zar postoji danas neko pri zdravoj pameti ko veruje u to da će jedan čovek doneti čudesnu promenu svetu (pa čak i na tako uskom polju življenja kao što je fajl šering)?! Zaboga, to deluje kao da neko pominje spasitelja Hrista! Danas, kada i generacije rođene pedesetih godina prošlog veka uzimaju Internet i otvorenu komunikaciju zdravo za gotovo?! Prosto, uzimanje Dotkoma za bilo šta drugo osim za priču o biznis avanturi podvodim pod mentalni delikt, da se izrazim tom zanimljivom “nomenklaturom”.
Švarc, sa druge strane jeste model baš onakav kakav danas može da bude – subverzivan i u isto vreme naivan, na margini. Za deo javnosti maltene ništavan. Vizionari ovog povezanog i progresivnog sveta danas jesu na margini zdravog razuma. Da se razumemo, Aron Švarc nije bio čudak koji je imao problem sa artikulacijom – ne on je bio sve suprotno od toga, njegove poente su ozbilje i dobacuju daleko u budućnost. Međutim, kada već dobijam pitanja ispisanja ćirilicom (apsolutno ništa negativno ne impliciram, već karakterišem poentu), takođe stoji i tužna činjenica da je za prosečnog radnika u Srbiji koji je dokrajčen u svojoj primarnoj borbi za integritet i egzistenciju, Aron Švarc bio neprimetna pojava – na nivou zvezde na noćnom nebu. Upravo to, i sve i ništa. Moji newsfeed-ovi su evo drugu nedelju puni refleksija na ovu tragediju. Tužno je i to da svetu treba tragedija da bi se prizvao razumu, makar na par nedelja koliko to obično biva. Sećam se kada sam čuo za Aronovu diverziju i oslobađanje jstor-a, naivno sam hteo odmah da se priključim grupi koja ga brani tamo u USA. Naivno, zato što iako sam imao kanal za kontakt i eventualno uključivanje u odbranu, podcenio sam nivo i značaj događaja, odnosno još jednom sam naivno uzeo ovaj svet za horizontalni habitat gde se drugarima pomaže odmah kada to prosto nameriš. Ne. Trenutak kada je kopiranje tih naučnih radova podvedeno pod krađu je bio trenutak kada je vrag odneo šalu. Pitam se kada će ovaj svet da osvesti najveći zločin doba u kojem živimo? Kako smo došli u situaciju da tako lako predajemo razmenu znanja u nečije vlasništvo?! Zar samo pominjanje koncepta “posedovanja znanja” ili još gore posedovanja takozvane “intelektualne svojine” nije već dovoljno mračno za otvoren um?! Švarc je bio upravo taj otvoreni um. Zaista mi je teško da pišem ovo. Iako ga nikada nisam upozao i stisao mu ruku za hrabru akciju, osećam ga za duhovnog brata. Zaista. I znam da nisam sam u tome. I sada sam više nego ikad siguran da smo na pravom putu. I da neću nikada da odustanem – bez obzira na sve.

2. Да ли је легитимно тврдити да би Шварцова трагедија и Доткомова популарност и богатство могли бити спречени или умањени другачијим приступом ауторским правима у времену које пре свега диктира интернет? Да ли савремено доба захтева другачији третман ауторских права?
Da, naravno. Prethodne generacije su na žalost življenje temeljile na dogmama i zaključanom znanju – zbog nekog iracionalnog razloga posebni su bili oni ljudi koji su trikove zanata i velika znanja držali samo za sebe dok su još manje bile dodirljive organizacije i korporacije koje su na konto zaključanog znanja napravile i dalje prave ogromne količine novca. Zamislite običnog malog čoveka sa običnim snovima koje delimo svi mi obični ljudi, ispred prljavo bogate planine od kompaije koja zna neizmerno mnogo više od njega malog običnog čoveka. Malom čoveku, koji obično nema sreće i završi sa kastriranim umom bez integriteta, ne preostaje ništa drugo nego da tu kompaniju uzme za Boga.
Kontra ovom retrogradnom vrtlogu je Internet koji nosi društvo otvorenog uma i odbacuje koncept takozvane “intelektualne svojine” kao strano telo. Takozvana “intelektualna svojina” je u mojim očima jedan ogroman rezervoar gnoja prošlosti koji je jasno percepiran tek sa velikim i moćnim Internetom, i taj rezervoar samo što nije eksplodirao u kontrolisanoj eksploziji. Svima je sada već jasno da nam budućnost donosi praktično beskonačna znanja, tako da nam je najpametniji zadatak danas da prenesemo vrednosti Interneta u fizički svet ali da paradigma bude potpuna, ne u puki fizički svet, zaboga i on je beskonačan – već da ostvarimo prenošenje Internet vrednosti u naš zajednički mentalni svet. Kada prekinemo patetično da cmizdrimo nad nagradama i posebnosti koje naš pohlepni ego tako bolesno očekuje – tek tada možemo da pričamo o kul svetu. Aron je živeo ovim otvorenim konceptom i jasno je zašto njegov um nije mogao da se izbori sa brutalnom stigmatizacijom za neporecivo dobro koje je “počinio”.

3. Молим те да упоредиш етичност Шварцових и Доткомових поступака и начела. Постоји ли нека сликовита анегдота која показује да је Дотком пре свега бизнисмен, а тек после савремени Прометеј?
Povraća mi se od poređenja. To je kao da poredimo “Barnes & Noble” sa Dostojevskim. Da li su “Barnes & Noble” savremeni Prometej književnosti!? Bljak.

4. Шта је најзаслужније за Шварцов крај – МИТ, државна тужитељка или нешто треће?
Nesreća. Sranja se dešavaju. Svako od nas mislećih ljudi je bar jednom uzeo u obzir samoubistvo kao demonstraciju kontrole, smisla ili pak kao puko izdizanje nad banalnosti ovozemaljskog života. Nesreća je u tome što kod mladog Švarca to nije ostalo kao deo procesa koji kasnije donosi sve genijalnija i genijalnija rešenja. Svi smo jako tužni zbog ove tragedije. Vizija mu je očigledno bila značajno veća od mladosti i to nije fraza. Ovo je velika tragedija. Svet treba da plače. Ja plačem.

5. Шта је најзаслужније за Доткомову популарност и богатство?
Nisam upoznat sa detaljima Dotkomovog “uspeha”, nekako se sklanjam od takvih rešenja. Ni rapidshare ne koristim. Koristim rešenja koja su decentralizovana, otvorena za kontribuciju i ne zavise od biznis plana već od vizije zajednice.

6. Молим те да прокоментаришеш три изјаве:
    министра јавне безбедности Канаде Виктора Тоевса према којој, пренесено, противити се праву државе да без налога од провајдера узима податке корисника значи стати на страну педофила;
Ta izjava je besmislena koliko i samo postojanje nečega što se zove “ministarstvo javne bezbednosti”. Imamo sreće da ovi policajci nisu odmakli daleko u učenju novih kontra-argumenata na naše slobodarske akcije. Evo, već nekih petnaestak godina su na nivou eksploatacije argumenta navodne borbe protiv pedofilije. Hajde da još jednom poredim Internet sa običnim ulicama i autoputevima, ironija zvuči na sledeći način: “Hajde da zaustavljamo svako vozilo na svakom kilometru i detaljno pretražujemo svaki tapacirung svakog gepeka jer je fakat da se droga prenosi vozilima na postojećoj mreži autoputa. Pride, kada se desi nesreća na nekoj od ulica hajde da zatvorimo tu ulicu jer je očigledno ona uzrok/medijum nesreće.” Mozgovi policajaca su i dalje na tom nivou. Šta mi drugo preostaje nego da ih stavim u kategoriju onih koji se u najmanju ruku izmiču od tog prljavog posla i rešavanja realnih problema, da ne pričamo da su vrlo često baš oni ti ljudi koji kreiraju najveće zločine danas. Logično je jer su policajci u poziciji moći, dok su u isto vreme slaba bića. Gadim se takvih licemera.

    државне тужитељке Кармен Ортиз да је Шварцов деликт био крађа;
Karta na koju se igra od primene Statuta Kraljice Ane 1710. godine. Ozbiljno i plansko kočenje razvoja globalnog društva je te godine institucionalizovano dok su slobodna komunikacija i razmena (svih vrsta) dobara postali ilegalan čin. Ne mogu da kažem da javnost prosto guta laži i ne reaguje na ove gluposti, ipak javnost nikada nije imala kapacitet da napravi taj slobodarski iskorak o kojem generacije sanjaju. Zato mediji, ali pre svega i akademska zajednica i dalje nisu ukapirali da krađa podrazumeva otuđenje za razliku od kopiranja koje podrazumeva umnožavanje _bez_ povrede integriteta autora. Markirati kopiranje kao krađu je mentalni poremećaj. Ovo je bitka našeg vremena. Oni protiv nas. Borimo se za goli život – ni ovo nije fraza!!! Zamislite globalan istraživački kapacitet mreže mladih zainteresovanih istraživača za lekove i nova tehnička rešenja kada bi sva nova znanja bila dostupna a patenti kao koncept da ne postoje. Slobodna razmena znanja znači prosto – život.

    Шварцовог оца да је његовог сина заправо убила влада.
Zamislite situaciju gde državne institucije podržavaju slobodnu razmenu znanja, na globalnom nivou. Zamislite svet u kojem je svo znanje sveta dostupno svim ljudima – besplatno. Sada zamislite takav svet sa mladim Švarcom – u takvom svetu ne mogu da ga vidim mrtvog. Da, krv je na nevidljivim rukama nemani koja se zove Vlada. I niko od nas joj ne može ništa. Najmanje što možemo da uradimo je da nastavimo sa kontrom, Arona da oživimo ne možemo.
Da dodam i ovo. Problem je danas daleko kompleksniji od ostataka post-demokratskih institucija kao što su nacionalne države. Mi danas živimo u svetu koji nije parcelisan administrativnim granicamam koje su definisane sporazumima u Ujedinjenim Nacijama, ne. Svet je danas parcelisan granicama tržišta i trgovinskim sporazumima. Naivno je da mislimo da taster za dizanje rampe zabrane slobodne komunikaicje drži vlada neke zemlje, drže ih korporacije. Tu je već realan problem. Danas smo načeli realizaciju direktne demokratije i vlade naših zemalja iz godine u godinu imaju sve više sluha za tako nešto. Međutim to je potpuno nefunkcionalno rešenje u situaciji gde korporacije, koje de facto kroje zakone država, nemaju mehanizme demokratije kao stožer svoga funkcionisanja već čist materijalni interes. Nema pregovaranja sa materijalnim interesom, može samo pogodba. Izbor nam negde u spektru koji je definisan pogađanjem oko cene prodaje integriteta pa sve do potpunog odbijanja autoriteta. Svako od nas u skladu sa ličnim kapacitetima reaguje. Neko postane legenda kao Švarc.

Night_Sky_Milky_Way_Wallpaper_1280x960_wallpaperhere

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s