mlad zdrav mozak za uzor

Dobih malo pre ovo u inbox. Zavoleo sam Hatz-a iznova.


“Kontam, muzika koju slusamo… samo je rezultat vremena u kome zivimo, nacina zivota koji vodimo. Nista vise. U XVII, XVIII i XIX veku sam zivot je tekao sporije, tehnologija je bila mozda na tek prvom il drugom stepeniku svog razvica. Samim tim to vreme nam je ostavilo ljude poput Baha, Hajdna i Mocarta. Periode revolucija, velikih promena sistema, krajeve jednog vremena i pocetka drugog vremena oznacili su likovi poput Betovena, Wagnera.

Kako je poceo XX vek pocinju sa razvojem razlicite tehnologije, pocinju borbe za prava i jednakost sto izmedju polova to i izmedju rasa (pf.. smesno, rasa) to je i donelo zacetke elektronike a pre svega krece da se razvija dzez, bluz, soul. Valjda mu je to dolazilo kao nacin da se braca crnci izbore sa svim nedacima koje su ih zatekle u Americi. Krenulo je sa dzezom il bluzom (jebem li ga sta je prvo, mrzi me da razmisljam pijan i o tome sad), u jednom trenutku preraslo je u neki fank a na kraju preko nekih cudnih bacanja rima dovelo do nastanka repa i hiphopa kao ultimativnog sredstva za borbu sa svim sranjima koje je moglo da zatekne jednu osobu u usranom drustvu, getou il gde god. Nije vise pitanje dal si beo, crn, zut. Nezadovoljan si i sipas svoje rime kroz to. Sam primer su grupe poput wu tanga il dead prez cija je svaka treca pesma o korupciji sistema, gomili mucenika u Gvantanamu, velikom bratu i tim sranjima. Isto tako je i sa r’n’r -om. Od male vesele zike za muvanje riba preraslo je u sredstvo za izrazavanje nezadovoljstva, borbe za jednakost, borbe protiv rata. Sam ritam je evoluirao vremenom i to ne et rendom vec zavisno od toga u kom stanju je bilo drustvo i u kom stanju je bio svet u trenutku stvaranja melodije i pisanja teksta. Neki trend je izgleda da ritam postaje sve brzi i agresivniji sa godinama. Seti se kolko je revolucionarna i dojaja stvar bila slusati gdjicu Dzoplin kako peva on pesmu o merdzi a danas imas cak i jebeni Nikelbek koji tripuje neku revoluciju. Samo prati u kom ritmu je tadasnje nezadovoljstvo izrazavano u kom ritmu je osamdesetih pevano o kojecemu… Pogledaj samo razvoj gradnza i indastriala 90tih. Sa kojim je to jebenim besom pevano protiv trenutnog sistema vrednosti koji smo usvojili i kao drustvo i kao jedinke. Tu opet imas ludih izuzetaka. Npr Rejdiohed ili NIN koji su poceli divljackim ritmovima i kako je vreme proticalo umesto da dozvole da ih nose talasi vremena oni su se od toga otcepili i isli svojim putem i danas imas… u slucaju Rejdioheda- umesto tralala bojzbend njesra savrsen zen zvuk koji (jes da moj mutavi ortak kaze da je depresivan) prikazuje potpunu zrelost jednog benda. Zato i sa nestrpljenjem cekam novi album NIN, zelim da vidim u sta se Trent transformisao (skinuo se sa pajda, zaljubio se, ima dvoje dece, pici neku cudnu elektroniku). Uvek ces imati one kenjarose koji su prilicno nepromenjivi i furaju isti fazon. Taj ti je fazon benda Ofspring, grotesknog Merlina Mensona, bljutavog Nikelbeka… Elem slicna stvar je i sa elektronikom. Osvnrni se na legendarni Kraftverk i pogledaj kako se progresivno ritam ubrzavao sa napretkom tehnoligije i pogledaj kako je sinteticki zvuk napredovao. Mnogi elektronski pravci su napredovali, lomili se, nestajali, nastajali i mnogi ce tek proci kroz taj proces. Ne treba imati nerazumevanje prema ljudima koji slusaju haus. Jebemutmater, izdigni se iznad sranja i hladno posmatraj sve oko sebe. Jednostavno sistem je takav da zena koja radi po ceo dan u fasfudu ce najbolje i najefikasnije da pregura dan uz 145 bpm-a fino masterovanog tehnoa di ce u pozadini pevati neka nesrecnica sa supljim glasom cije rupe pokrivaju divne baslinije. Ceo dan sljakas, radis ko robotic naravno da ce ti najbolje uz takav proveden dan prijati da slusas jednolicno cudeso sa jeftinom emocijom koja ce ti probuditi iluziju da si ziv i umes i dalje da osecas. Tako je sa tehnoom, njegovim varijantama i sa samim hausom u poslednjih 15 godina. Obrati paznju i na dabstep koji predstavlja onaj talas ljudi koji zele da uspore sa svojim ritmom al to rade prilicno agresivno sto se i ogleda u samim agresivnim brejkovima koje sama muzika ima. Jos jedan primer jeste trip hop, tendencija odredjene grupe ljudi koji ne dozvoljavaju da ih nosi reka i koji se trude da razmisljaju svojom glavom i analiziraju sebe i svet oko sebe… pravi primer za to jeste masiv atek.

Kontam da je bljutavo da uzimam u usta turbo folk al evo i to cu da uvatim. Analiziraj situaciju… u 80tim i 90tim krece naglo i vestacko vozdizanje nacionalne svesti, potrebno je mobilizovati narod, dobriti podrsku u kratkom periodu, preziveti turbulentan period. Kaka ti muzika treba? Pa fina polunarodna-polutehno svinjarija sa prizvucima emocija. Sta ces bolje? Dobar primer i dobra paralela bi bio i Izrael. Jednostavno se zemlja vec 20 godina nalazi u takvom stanju, u takvom privrednom i tehnoloskom rastu, turbulentnim ratnom periodu da si imao savrsenu podlogu za razvoj psaj trensa iliti divne psidze koja reflektuje euforiju naroda i brzinu datog vremena. A i kod nas se bogami ta scena uz turbo folk scenu jako dobro odrzala i nije ni cudo.

Da dodjem do poente, sto bi rekli oni (tj cika Hekel pre par stotina godina) u cetvrtom razredu je ontogenija rekapitulacija filogenije. Tako ja umesto da kenjam i bavim se drugima bavicu se sobom. Na ovo razmisljanje i baljezgarenje gore me je nateralo cudno stanje svesti tj cinjenica da poslednjih nedelju dana slusam Baha i Rahmanjinova ko nenormalan, a poslebno i izvodjenju od strane Svjatoslava Rihtera. Elem, muzika koju sam slusao za ovih 21 godinu bila je posledica sto mog konformizma, mada u manjem nivou(da da slusao sam i Joksimovica i Getu i Draganu Mirkovic), to i mog nacina zivota. U pubertetu sam slusao rep i besneo na svet oko sebe, taj bes sam krenuo da kanalisem sa grandzom i metalom, a kasnije i sa elektronikom a pogotovu neurofankom i psidzom(sto se vezuje i za periode stalne promenljivosti mojih stanja svesti). Kada sam bio zaljubljen slusao sam trip hop. Jebalo mi se za ceo svet, zadao sam mu ritam i uzivao sam. U trenucima najgoreg besa slusao sam NIN i  u trenucima najgore depresije slusao sam NIN (nedo bog da krenem ponovo da slusam tihe verzije Trentovih pesama, te depresije su bile gore od onih prouzrokovanih gutanjem tableta guarane). Svoj bes i nezadovoljstvo svetom oko sebe i ljudima oko mene sam izrazavao prvim pesmama NINa poput head like a hole ili Mensonovim pesmama poput slutgardena i tako toda. Trenutke smirenosti i nemogucnosti da vise besnim sam manifestovao kroz muziku Veitsa i Bouvia. Al opet se vracalo na divlji neurofank i indastrial. Bes se samo reciklirao. Danas sam sa Blaeksom i pricao o tome kako treba da prestanem da se bavim ljudima oko sebe, trosim se zbog tudjih debilizama i kako je XXXX car sto je boli tuki za sve oko sebe. Skontah da sam mozda i to uspeo u poslednjih nedelju dana da uradim, da se izolujem i zatvorim u svoj svet, da mi jedina opsesija budu regulacije ekspresija gena nekih cudnovatih organizama i naravno da sam slusao muziku iz XVIII veka jer mi je ritam ovih dana dana bio takav. Nisam siguran samo da li muzikom se resavam zadovoljstva/nezadovoljstva koje me okruzuje ili ga jednostavno recikliram i omogucavam mu da to neko osecanje prozivljavam iznova i iznova. Ili mozda oba. To ne znam. Al znam sigurno da muzika koju slusam je najbolji indikator moga stanja svesti i da cu da prestanem da se tripujem i bavim ljudima oko sebe. Bas me briga vise, ne mogu.

Ja sam trezan vec a YYYY mi je ovo poslala

Otso sam pokusati da spavam.”