Sunce, sateliti, biljke i deca

Prolog

Deca prihvataju (novonastalo) aktuelno stanje stvari kao datu realnost. Zdravo za gotovo. Ne treba im škola, učenja ili plansko bavljenje svetom oko sebe. Sa druge strane, za vreme prostog ljudskog života se previše novoga dogodi, u jednom trenutku svet postane sve ono što niko od nas nije mogao ni da sanja kada je bio srećno dete. Nauka postaje magija, religija postaje stvarna, istorija postaje budućnost a svakodnevica sve manje bitna. Prošlost postaje izvesnija od budućnosti.

 

Zaplet

Gledam neki dan emisiju o Suncu u teretani, i to kako smo mi što smo se ispileli na ovom zrnu od planete postavili neki zez od teleskopa u orbitu (ne znam da li je orbita Sunca ili Zemlje) da gleda u Sunce u punom koloru. Ima žuti, crveni, plavi i još neki omni filter. Pa mi je onda palo na pamet ono kako su nama zapravo biljke u evoluciji definisale štapiće i čepiće u mrežnjači oka kako bismo videli obojeni plod i cvet izdvojene od tela biljke (da, ljudi su bili daltonisti kao i sve ostale životinje, ali su nas biljke “uzgojile” svojim cvetovima i plodovima). Zamislite sada taj luk od ogromnog praistorijskog Sunca i kamene Zemlje do svoje percepcije realnosti sada. Sa više od 150 miliona kilometara “vetar” nosi energiju do Zemlje, ovde neko kuvanje/previranje, bakterije, alge, protozoe, mega epski hlorofil, čudesan razvoj biljaka, dinosaurusa, veliki meteor partibrejker, haos, kasnije iz pepela preživljava čudesno seme koje su biljke izmislile, dalje biljke nastavljaju da žive svoje, pojavljuju se sisari koji nastavljaju da ih jedu u neverovatnim količinama (međutim ništa što biljke nisu iskusile ranije da, pogađate – pokojni dinosaurusi). Dalje, biljke smišljaju genijalno rešenje i fokusiraju sisare i ostale životinje na cvetove, kasnije konačno isključivo na plodove (dok su uz put specijalizovale insekte da pokrivaju cvetove tj. sex biljaka). Prvobitni cvetovi i plodovi su bili “ružni”, jednobojni i nekako samo drugačiji oblik lista/tela biljke, međutim kada je okolo počeo da šeta čovek, biljke su anticipirale naš intelektualni potencijal i podarile nam plodove i cveće u punom koloru:) To je kod čoveka aktiviralo neverovtan mehanizam u očima i počeli smo da vidimo svet u boji:) Posle toga sve je bilo drugačije. Od tada, pa do ovog kolor satelita se svašta izdešavalo. Eto, nekako smo izgurali do komšiluka Zemlje. Pogledali smo na sebe i svoje okruženje.

Cool zar ne? Sve ovo mi je prolazilo kroz glavu dok sam gledao tu emisiju o sunčanim olujama i koronarnim ejakuliranim;) masama i ostalim čudima Sunca. Ne znam tačno kako sam povezao sa decom ali jesam.

Ovo razvijanje inteligencije čoveka od strane biljaka je novo za mene (stoga veliko oduševljenje). Još uvek pod utiskom svima furam foru da raširim saznanje što više:D Hvala BBC! http://www.bbc.co.uk/programmes/b01bywvr, torrent download: https://thepiratebay.se/search/how%20to%20grow%20a%20planet/0/7/208)

 

Još jedan zaplet

Zaista mislim da je izlet u Zemljinu stratosferu osnovno ljudsko pravo i treba da bude sastavni deo uzgoja/obrazovanja. Mislim da ne postoji univerzalniji mentalni šamar i osvešćivanje od pukog pogleda na celu planetu Zemlju NAKON pažljivog i svesnog penjanja do gore. Kada sam bio mali, jako sam se primao na kosmos, priče i izveštaje napaljenog Milivoja Jugina, Bajkonur, Sputnik, Saturn (raketu), Hjuston, MIR, Voyager, kasnije ISS. U tom periodu, sama srž smisla postojanja kompjutetra kao koncepta bilo je igranje i učenje uz enciklopediju Red Shift 3. Evo snimak koji sam uradio u njemu:

(u sredini videa, tri puta se ponavlja prilaz Voyager-a Jupiteru iz više uglova, u poslednjoj trećini je pogled na Jupiter nakon što ga je Voyager iskoristio kao takozvanu svemirsku praćku).

Kao što vidite, voleo sam da sednem na neku kometu ili letelicu i da pičim kroz kosmos. Podešavam putanje, biram vremena/brzine… To čudo od 650MB je puno korisnih informacija. Interfejs je jednostavan: standing point, point of view, point in time pa onda podešavanje detalja u svim mogućim smerovima. Znači download keyword: “Red Shift 3”:) Bilo je kasnije nekih verzija ali ova je bila nekako tip-top funkcionalna. Ima sada google sky, razne “apps” za kosmos ali ni jedna mi nije ni blizu tako ozbiljna kao Red Shift (bar do trenutka kada sam prestao da istražujem u tom smeru).

Evo i dalje ni meni nije jasno zašto tekst ima ovakav tok, cela poenta ovog teksta su deca ljubavi. Verovatno me je Sunce asociralo na “ultimate trip” i dete-zvezdu. Da, mora da je to, evo sada se prisećam flash-a dok sam gledao u ključalo Sunce.

 

Haos

Dakle, mislim da progresivno društvo ima kulturu i društvo dece za svoj pogon. Da se ja pitam (tj. da imam božansku moć), celu društvenu paradigmu bi zaokrenuo u tom smeru. Umetnički izraz, kulturni tok, naučno istraživanje i šta sve ne bi temeljio na dečijim idejama i samo na njima. Jer na kraju, sve bitno napravljeno u našoj realnosti su dosanjani dečiji snovi koji su se nekako izborili za život ili osakaćeno preživljavanje iz doba nevinog i neverovatnog dečijeg sveta. Najčistije i najmoćnije ideje žive u dečijem svetu. Svet odraslih nema kapacitet da razume taj realm. (evo ovde se zapravo provlači poenta ovog mog razmišljanja: bitnost (imanja) dece kao neophodan stronghold društva… ultimate driving force… fuzioni reaktor čistih ideja/energije…)

Nešto razmišljam dalje, možda će ovo društvo zapravo da sazri ako uspemo da zakočimo to socijalno “odrastanje”. Ne radi se ovde o neizbežnom biološkom odrastanju, ono je nekako fizičko, taktilno i mehaničko. Radi se o socijalnim konstruktima kojima društvo bolno distorzira dečiji um i dušu i pravi “odraslog” čoveka.

*notacija sebi/vama: pod konstruktom _dete_ ne podrazumevam isključivo novorođenog humanoida, već dolaze u obzir sva bića beskrajnih dečijih kapaciteta

Sad. Nailazimo na sledeći veliki problem: na koju foru su nam ćale, keva i sve babe u pravu (jednim delom) što se dece tiče (da su nam realno potrebna i da jesu vrednost) a pri tome su upravo oni ti koji sprovode onu gore pomenutu distorziju. Kada pogledam svet oko sebe, malo ko realno čuva dete u čoveku, dok štancovanje patetičnih i tupih humanoida beskrajno traje. Okej, ukapirao sam da deca jesu vrednost ali sam se odmah i suočio sa problemom da je skoro nemoguće sačuvati dete u ovom društvu. Volim ja izazove, ali priznaćete da je malo glupo praviti dete da pokažeš da si dorastao “izazovu”.

*notacija sebi/vama: da ne bude da se razbacujem sa terminom/mehanizmom “pravljenja” deteta. svestan sam da se dete ne pravi već se dešava kao čist plod ljubavi i komunikacije

 

Epilog

Evo ga odgovor! Haha! (kao i uvek posle lepo postavljenog pitanja ili kvalitetne introspekcije.) Ljubav je odgovor:D Deca ljubavi su deca zauvek! Možda zato mene moji roditelji po nekad ne razumeju. Ostao sam dete i stalno bosonog skačem u vatru. Ranije sam osećao da sam dete ljubavi, sada sam to nekako i osvestio.

Evo, ovo je kraj teksta. Recepte za ljubav naravno nemam, to je valjda neka sreća šta li. Imam ove nacrtane ljude u različitim stanjima, vidite gde je najveća moć:)

2 thoughts on “Sunce, sateliti, biljke i deca

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s