Ispred gajbe mi maturanti pevaju “Bože pravde” i “Marš na Drinu”

“Slave” svoj ulazak u svet odraslih. How symbolic, a?

Pre neki dan sam žvrcnuo sebi crticu u vezi sa nacionalizmom. Sve to gledano kroz ove moje nove oči koje me zadesiše niotkuda, naravno:D

Nacionalzam seva iz ljudi koji odrastaju/žive u porodicama/sredini bez ljubavi. Cenim da je to neki nužni krik duše koju niko ne čuje i niko ne vidi… Koja na kraju nema ništa drugo osim bazične potrebe za pripadanjem i identitetom. Kakav takav smisao…
Nekako saosećam sa (potrebom) bolom ovih ljudi. Problem je što vremenom to narasta u čistu patologiju, pa sevaju smrt, nasilja, silovanja, etnička čišćenja, godine zlostavljanja…

Nema šta, emotivno biće ako ostane gladno postaje nezaustavljiva zver, neuka za bilo šta drugo osim mehaničkog rasturanja i komadanja _svega_ (pa i sebe) do (samo)uništenja.

*ništa gore zveri sa večno gladnim emotivnim bićem u sebi

anger, joy, fear, sadness, love

Read more about this here: http://www.visualnews.com/2011/11/05/emotionally-vague-a-graphical-survey-of-feelings/

For your own good.