half life | half reality

Zašto igram? Zašto nikada neću prestati? Zašto prvo igra pa posle posao?
Odgovor je nepodnošljivo jednostavan: menjam svet! Evo kako:

  • Raspaljen Optimizam / ugent optimsam /
    Nepogrešivo znam da MOGU da uspem. Ništa mi nije osigurano ali znam da MOGU!
  • Generator Socijalnog Okruženja / social fabric /
    VOLIM svaki bit svoga okruženja. Ekipa voli mene.
  • Blagoslovena Produktivnost / blissful productivity /
    UVEK dobijem nagradu kada je zaslužim. Igra je UVEK FER prema meni!
  • Epsko Značenje / epic meaning /
    Vrlo je verovatno da sledeća bude EPSKA POBEDA o kojoj će se pričati. Svaki put znam da postoji ta mogućnost i da samo od mene zavisi!
EPIC WIN o/

EPIC WIN \o/

Ja sam gejmer, paljevina koja upumpava tone digitalnog sadržaja u svoj mozak i telo. Ja sam:

Super-Osnaženo Optimistično Biće / super-empowered hopefull individual / koje ne preza od najradikalnijih mera kako bi sačuvalo integritet svog sveta! Ovde nema zezanja, sve je bitno i kao kralj se uvek borim u privm redovima bitke!

Država mora da prepozna koliko nam je svima bitan integritet, koliko nam je bitno da se takmičimo i pokazujemo najbolje od sebe i mora da nagrađuje za to! Dobre stvari uvek treba nagraditi. Kada se takav sistem vrednosti zametne na pametan način, ljudi će se upoređivati po dobrim stvarima koje su uradili, vicevi o mafiji više neće biti smešni.

Game modeli omogućavaju “levelovanje” i življenje u skadu sa moćima koje imate in-game. Ostvarujete zadatake koji su adekvatni mogućnostima koje imate. Game sistemu je u interesu da napredujete i budete srećni. Zašto to ne bi bilo u interesu državi u kojoj živite. Zaboga, kompjuterske igre u realnom vremenu procenjuju kompleksne sisteme ekonomije za svakog igrača pojedinačno i usklađuju u kontekst ogromnog servera sa desetinama miliona igrača, nemojte da mi kažete da država ne može tako nešto da projektuje na svoje građane. Hajde da uvedemo konstrukciju “computer game based distribucija socijalne pravde” u sistem jednačina sa kojima živimo na dnevnoj bazi.
Svi mi koji konzumiramo ovaj tekst smo nejaka bića na dlanovima društva i socijalne organizacije (nešto u odnosu na nula jeste više, ali sada nam treba kvalitativni skok iako imamo nešto). Vrlo verovatno da niko od nas ne može da zamisli šta zanči biti apsolutno sam u divljini sa ozbiljnim problemom udaljen stotinama kilometara od prve bilo kakve socijalne instalacije (sveža pijaća voda, hrana, čvrsta građevina za zaklon, bolnica za pomoć). Danas na sreću (ili na žalost) čovek treaba ozbiljno da se potrudi kako bi organizovao ovakvu situaciju sebi, a gotovo je sigurno da neće moći da pobegne od ljudskog đubreta čak i na ostrvu u sred pacifika, tako da su nam danas pošasti čovečanstva uvek pri ruci.

Upravo odgledah war of the servers i umesto da napišem blogpost i zakomplikujem sebi život pri odluci gde da ga objavim, prihvatio sam sugestiju drugara i uradim nešto korisno. Rešio sam da pokrenemo inicijativu kojom ćemo projektivati gejmerske vrednosti u realan život kako bi ljudi u realnom životu bili napaljeni i srećni kao kada sedaju za komp i igraju igrice.

Na stranu što mi sve vreme mozak režu slike napakovane pakistanske dece u “školski” plek-bus na 40 stepeni celzijusa sa još mokrim blatom od monsuna koje glumi put. Ta slika kao judeohrišćanska opomena za ovaj moj megagreh gledanja ”filma iz igrice” zajedno sa onim punjenim belim od malopre sa autokomande, me nisu odvratili od mučnog puta saznanja i ipak sam se odvažio da istrajem pa makar bio oštro kritikovan i od srpske pravoslavne crkve koji bi za moj slučaj koristila praktično standardnu kenjažu o tragičnoj mis-raspodeli sredstava u kapitalizmu i da je bolje da sam ovo vreme utrosio trebeći pasulj uz jutarnju molitvu.

Odlučih da rizikujem i desilo se nešto zaista čudno. Došao sam prvo do zaključaka, a priču pričam kasnije. (jeee ovo zvuči kao problem o kokoški i jajetu, mada je i taj mit razbijen, kokoška ima neke hormone u jajnicima koji indukuju stvaranje hemikalije koja definiše ljusku jajeta, tako da jebi ga. kokoška je starija. tako sam i mislio. ok, razbijen mit.)

Krećem prvo sa jajima, kao i uvek. I to hijerarhijski:

  1. Moji drugari i ja verujemo u igre. Glupo je da elaboriram verovanje. Desio bi se Godwin možda ne tako lako ali bi se desio.
  2. Igrali smo se oduvek. Još uvek se igramo a tek nam je u planu da se igramo. Zakljčak za stavku dva je da će biti pun qrac igara i igranja i igranja. Bar, što se moje ekipe tiče.
  3. Well, neke stvari jednostavno nisu idiot-proof, a genijalne su. Bar nisu idiot-proof u toj nekoj beta fazi kada samo pioniri vide suštinske vrednosti generatora.
  4. Igra je presudna za odrasanje, razvijanje i sazrevanje!!! Da, značaj igre za odrastanje je suštinski, uporediv je sa funkcionalnošću palca šake pri odrastanju za razvoj inteligencije. Ako nije “suštinska” adekvatan termin, treba izmisliti gromoglasniji, po mogućstvu da počinje sa Z!
  5. strpljivo, izleteće ova stavka kasnije u tekstu kao najbitnija:)
  6. Znam da ima nešto važnije od stavke šest pa sam ostavio mesto za kasnije poentiranje, iako mi je stavka šest sevnula ipak posle pete. Uglavnom stavka šest je rezervisana za mogućnost maksimalne eksploatacije rpg načina igranja/razmišljanja u realnosti. Hajde da se složimo oko činjenice da ako čovečanstvo ne vidi potencijal snage igranja i angažovanja pola milijarde aktivnih igrača svakoga dana u različitim vrstama kompjuterskih igara da zaslužujemo nuklearni rat do uništenja čoveka kao vrste. Ko je dovoljno nenormalan i lud da ne nauči nešto od ideala ovako velike i posvećene zajednice?! Za vašu informaciju, zajednica će u narednih deset godina dostići broj od MILIJARDU i PETSTO MILIONA (1 500 000 000 ljudskih duša u kompjuterskim igrama)!!!

~

Evo priče. Do pre dve godine sam često cepao neki rpg ili fps – takve mi odgovaraju. Jedan sam od core poštovaoca HL sage, dok mi je quake live dnevni narkotik i sada kada sam na pragu tri banke u sedalnom delu. Neko će možda da mi nalupa lamer etiketu, ali skoro sam zaklo lika koji ima quad damege i rocket louncher a ja nešto sitno od health-a – nije baš mala stvar ako uzmete u obzir da ne živim od igranja kompjuterskih igara. Let us focus on the goal: Real-life RPG. To je cilj. Veoma zadovoljavajuća realnost koju volim, jedva čekam da se probudim ujutru i pokupim sve bonuse, otkrijem tajna mesta u svim questovima ispred mene. Sve to kao dodatak na postojeću dosadu i smaračinu od čekanja u redu za aspirin, debilnih zadataka od šefa na poslu, čekanja po prevozu ili čekanje na Vladu da uključi mozak koji jednostavno ne poseduje! Fuck them! Zašto bi ih čekali, sve što nam treba imamo! Imamo sebe i net!

5. Da, zakljčak. Stavka broj pet je ono što sve vreme osećam gledajući war of the servers!!! Ovaj in-game film se kreativnošću autora pokazao kao užasno zanimljiv i komplikovan koncept koji isporučuje ogromne količine materijala za razmišljanje sa jedne strane, prefinjen (ok, geek smisao) smisao za humor i vrlo je zahtevan iz aspekta potrebnog (sa)znanja kako bi razmeli ceo koncept. U nekoj tački je krajnje nihilistički – do granice potpunog gubitka svog samoodržanja kao validan logički koncept za ljudsko biće da ga primi. Ali za nas po difloltu nihilistički nastrojene gejmere tako nešto jedino može da nasmeje i inspiriše za nešto novo. Praktičan savet: ne kačite se sa nihilizmom ako vam se desi da se pitate šta će te sa sobom za vreme kišnog vikenda. Moj savet: pravac bolnica!

Dakle, šta bi značila singularnost ovog game impakta na svakodnevicu u kontekstu obrađivanja ove teme? Najviše od svega lepu demonstraciju životnih vrednosti koje su prisutne kroz sva vremena. Bile su onomad sa našim precima i sada su ovde sa nama (jednim delom tu i tamo po neko bude zanesen jakim talasima novih “otkrića” i “izobiljem” liberalnog postkapitalizma, koji uzgred budi rečeno nikada nije imao bljutaviji ukus). Setite se samo šta je značilo i kakav je filozofsko-psihološki uticaj na mlad mozak imao prvi 3d engine početkom devedesetih. Jebote, sam medijum je bio izraz!!! Imao sam utisak da je svaki piksel i distorziran subjektivni osećaj “zrna” prostora toliko genuene i zaista sam ih više voleo od svih najboljih riba u gimnaziji.

Dans?!*&#$^% Damn! Kod ortaka sam nedavno pokušao da upumpam koji galon crysis-a (koji moje telo odbija iz nekog razloga koji se temelji na najnižim biološkim i kognitivnim nivoima) u vene al đzaba. Kao da sam platio kurvu. Manje me radi od mineswiper-a.

Zastao sam na trenutak: Šta je više potrebno da se desi, šta da vidite ili da na najteži mogući način saznate? Da li je sve što vam je oduvek trebalo od početka i bilo sa vama?! Jeste duhovno bogatstvo jednim delom zasnovano na materijalnom ali jebeš ga, koj će ti najnoviji fotball manager?! Razmisli šta nikad ne možeš da imaš kada se nerviraš na lika prekoputa u igraonici koji te razmazuje po mapi svaki put headshotom kada te vidi. Nikad ne možeš da imaš nabijeno onoliko in-game sati kao on, nikad ne možeš da imaš baš onakvu reakciju kao on, nikad ako si normalan ni ne poželiš da si – kao on. To što misliš da ti fali je zapravo tvoja snaga, tvoja različitost je ono što te odvaja od drugih! TI si svoj i ono što radiš niko ne može da iskopira kao što ti ne možeš lika preko stola. Performans je neponovljiv, realnost je neponovljiva, igraj se uživo! (mojne da misliš da sam na dozi sklekova, uživo mislim oči u oči, live na netu, bluetooth konekcija sa likom u prevozu, debata u klubu, sam sa sobom bilo gde – pobeda počinje kod kuće, sećate se).

*BTW, moja šema je: onoliko in-game sati, koliko training-sati. Ali opet to je moja doza. Pronađi svoju i ubrizgaj je u vene!!!

nanos gigantium humeris insidentes

2 thoughts on “half life | half reality

  1. jaje postoji još od dinosaurusa i ranije, dok je kokoška malo noviji rezultat evolucije, dakle ja sam jaje čovek, jaje je starije, živelo jaje! :D

  2. ”To što misliš da ti fali je zapravo tvoja snaga, tvoja različitost je ono što te odvaja od drugih!” …ovo je stvarno fantasticno zapazanje.. koliko ljudi nikad ne iskoristi potencijal svoje razlicitosti jer se toliko plasi da ostane sam da mu je lakse da zivi mediokritetno, da svoju razlicitost dozivljava kao feler i stopi se sa krdom nego da iskoci u moci svoje jedinstvenosti

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s